Инфо

10. јун 2021.10. јун 2021.
проф. др Бранко Живановић: Шеф катедре за Економију и финансије Београдске банкарске академије

проф. др Бранко Живановић: Шеф катедре за Економију и финансије Београдске банкарске академије

ПЕРСПЕКТИВЕ КАМАТНИХ СТОПА У СРБИЈИ

Ситуација је врло “ JAZZ”

„Рецимо да је рол-модел просечног стамбеног кредита код нас ЕУР 50.000 са роком доспећа од 25 година и каматном стопом 3,5% + 6 месечни ЕУРИБОР. Са тренутне рате од цца ЕУР 250, растом ЕУРИБОР-а за 1 процентни поен, висина нове рате износила би, апроксимативно, ЕУР 290“
Последњих недеља, грађане је узнемирило када су видели да се пише и прича о порасту камата на стамбене кредите. Шта то значи? Колико и када ће нас тај скок ударити по џепу? Тврди се да ће раст бити проузрокован растом ЕУРИБОР-а, да ли је то тачно? Шта је ЕУРИБОР и какве он везе има са нама? У којој мери наши кредити зависе од њега, да ли је нормално да сада крене да скаче и како грађани да се заштите од од тога?

О перспективама каматних стопа на нашем банкарском тржишту разговарамо са проф. др Бранком Живановићем Шефом катедре за Економију и финансије Београдске банкарске академије.

Професоре, хајде одмах на почетку да дамо одговор на питање да ли ће ЕУРИБОР да расте, и у којој мери, имајући у виду да је пре економске-финансијске кризе 2008. био 4,7%, 2009. пао је на испод 3%, 2010. на мање од 1% док је од 2016. у минусу где и даље стоји. Дакле, да ли је заправо, уобичајено, да сада крене да скаче?
-Ситуација је врло “џез”. Падао је он и незнатно испод поменутих величина. ЕУРИБОР је временски диференцирана каматна стопа која се обрачунава и исплаћује у трговини депозитима на велико и креће се од једнодневне, седмичне, и вишемесечних до годишње, горе наведено је, отприлике просек. На једној страни појавили су се ауторитети као што су Кристалина Георгијева, чијој речи тежину највише даје институција чији је она тренутни директор - ММФ, као и Лари Самерс некадашњи амерички министар финансија, са најавама скоријег престанка периода пада и бржег опоравка ниских каматних стопа и инфлације. На другој страни, банкарски еснаф пројектује сасвим другачија сценарија. Америчке федералне резерве (ФЕД) и Европска централна банка (ЕЦБ) за своје референтне каматне стопе, не показују интерес, да их у скорије време мењају. Држаће их заковане, извесно до другог квартала 2022., ЕЦБ своју Централну депозитну каматну стопу на негативних (-0,50), а ФЕД стопу Федералних фондова на минималних (+0,25), са малим изгледима да их значајније подижу и током преосталог дела 2022 године. Поменуте централно-банкарске реперне стопе најдиректније одређују кретање матичних реперних комерцијалних каматних стопа “прајм рејта” и ЕУРИБОР-а. Комерцијалне банке у свету, су чак и планирале и вршиле пласмане својих фондова на паритетима ниског ЕУРИБОР-а, кроз различите видове финансијских дериватива. Нема ту, код њих, неких изненадних и ексцесних скокова, а оне би требало да су најупућеније.

Да ли то значи да не треба да бринемо, да ЕУРИБОР неће расти?
-Наравно, да не. ЕУРИБОР неће, занавек, остати негативан. Тиме би се потпуно изгубио идентитет комерцијалног банкарства. Као такав, он је резултат само привремене монетарне стратегије ЕЦБ која има намеру да обесхрабри европске комерцијалне банке да новац држе код ње, за мању али сигурну зараду, већ да их упути на привреду и становништво, дакле у продуктивне сврхе, како би подгрејала привредну коњуктуру. Својом негативном референтном стопом изазвала је директно и негативан ЕУРИБОР. То је само кризна политика, која истина, нешто дуже траје.

ЕУРИБОР ће почети да се “опоравља”, изаћи ће из негативне зоне у наредном периоду. То неће ићи убрзаним темпом али генерално ће се изаћи (после дугог низа година) из негативних или нултих референтних каматних стопа у еврозони. За очекивати је да ће доћи до благог померања кључне европске комерцијално-банкарске каматне стопе, темпом “рањеног пужа”. Прве назнаке би требало очекивати у наредних годину до годину и по дана, постепено, јер брзи раст би изазвао шок на финансијском тржишту и компаније би, могуће, стале са инвестиционим циклусима или просто речено не би се олако одлучиле на даље задуживање по неповољнијим каматним стопама, у односу на период од претходних неколико година. Дакле, може се очекивати, тек, постепени раст цене капитала кроз повећање референтних каматних стопа, па за грађане и привреду не би требала постојати бојазан од драстичног пораста ефективних каматних стопа на њихове кредите.

Околност која би, евентуално, могла да промени очекивани ток ствари и додатно динамизује овај процес, јесте неспорна чињеница да је много новца наштампано. Процене су да би укупан светски јавни дуг у текућој години могао нарасти на 40.000 милијарди америчких долара, као и да ће у највећој мери бити финансиран новокреираним новцем. У таквом сценарију, могао би се приближити половини глобалног бруто производа. Упркос томе, камате на нова задуживања, диљем света, критично су ниске или чак негативне, а видљивијег раста инфлације на глобалном нивоу још увек нема. Први знакови дестабилизације већ су се јавили на тржишту сировина и репроматеријала. Цене се зидају “циглу по циглу”. Произвођачи су потрошили залихе, поједини су у ремонту или су чак нестали, транспорт је отежан и поскупео. Комбинације монетарних стимуланса и несташице на базичним тржиштима све више стварају ланчана поскупљења. Једино су референтне каматне стопе на “стероидима”. Када се глобална којуктура буде критично прегрејала, постоји само један начин да се стави под контролу, подизањем реперних каматних стопа. Прво ће одреаговати ФЕД затим ЕЦБ. У таквом развоју догађаја психолошка зона позитивног ЕУРИБОР-а, могла би да се пробије и нешто раније, након чега ће искључиво тржиште диктирати даља кретања и, могуће, значајније убрзати раст комерцијалних каматних стопа.

Какве ЕУРИБОР везе има са нама? У којој мери наши кредити зависе од њега?
-У највећој мери. Ми смо бимонетарни систем. Највећи део цена, готово свих неегзистенцијалних производа изражава се у еврима, а највећи број кредита укључује валутну клаузулу, и то је факат. ЕУРИБОР де фацто има значај парелелне националне реперне каматне стопе, одмах иза једнонедељне референтне стопе НБС. Верујем да наши привредници боље разумеју њега, лакше калкулишу њиме и чешће се одлучују за њега у односу на домаћи БЕЛИБОР приликом подизања сопствених кредита.

Да ли ће се и како потенцијални раст ЕУРИБОР-а одразити на стамбене кредите наших грађана?
-Извесно. Највећи део стамбеног кредитног портфолија одобрен је са валутном клаузулом, дакле сидрен је за ЕУР са варијабилном каматном стопом која се састоји од променљивог дела (ЕУРИБОР) и фиксног дела (маргине).

Одразиће се на следећи начин. Рецимо да је рол-модел просечног стамбеног кредита код нас ЕУР 50.000 са роком доспећа од 25 година и каматном стопом 3,5% + 6 месечни ЕУРИБОР. Са тренутне рате од цца ЕУР 250, растом ЕУРИБОР-а за 1 процентни поен, висина нове рате износила би, апроксимативно, ЕУР 290.
Имајући у виду да ће, пре или касније,доћи до промена ЕУРИБОР-а и каматних стопа уопште, како да се грађани заштите, уколико је то икако и могуће. Какав тип кредита треба да узму, односно на шта највише треба да обрате пажњу?

-Најбоље је да узму кредите у РСД са фиксном каматном стопом, што мањом и на што дужи период. Једино што ти кредити имају једну малу ману. Нема их. Налазе се, повремено, тек на понеком сајту, тек понеке банке. Усхићени, натрчите се, искалкулишете, изупоређујете све до поноћи, али после 12х чаролије нестају, остају само бундева и мишеви. Тад видите да тим понудама, по правилу нешто фали, или им је кратак рок или се након пар године фиксна камата претвара у варијабилну. Сама висина каматне стопе и није нешто што Вам највише смета. Банке најмање треба оптуживати за то. Оне се према том проблему као и капиталу акционара односе одговорно. Једноставно на тако дуге рокове, при фиксираним каматним стопама, не могу контралисати спектар тржишних ризика који су везани за националну валуту.

Остаје да се клијенти задуже кредитима са валутном клаузулом, дакле у еврима такође са фиксираном каматном стопом. Такви кредити се могу пронаћи. Истина они су нешто скупљи. Разликом у њиховој висини пословне банке компензују преузети ризик који произилази од промене ЕУРИБОР-а, инфлације у еврозони и промене вредности евра. Клијенти најчешће некритички одбијају овај тип кредита преферирајући кредит у еврима са променљивом каматном стопом, којима је камен темељац, управо, потенцијално волатилни ЕУРИБОР, мотивисани нешто нижом ценом овог типа кредита.

Кредити са променљивим ефективним каматним стопама, обрачунати како у еврима али и у динарима, где је променљиви део БЕЛИБОР уместо ЕУРИБОР-а ће још дуго доминирати. Грађани, навећу пажњу приликом избора типа кредита треба да посвете извесности својих будућих примања, како ће се она кретати и у којој ће валути бити, односно да ли ће им примања на неки начин бити везана за евро, индексирана или обрачунавана у њему. Урађену личну пројекцију примања треба да упореде са планом отплате и будућим ануитетима у преферираној валути, који ће им лични банкар представити у банци. Након тога треба да буду реални према себи и банци.

Најновији број

25. новембар 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa