Мирјана Велимировић са мајком, Фото: Приватна архива
НЕФОРМАЛНИ НЕГОВАТЕЉИ ТИХИ ХЕРОЈИ ДРУШТВА
Разуме само ко је доживео
Мирјана Велимировић из Богатића има само 38 година, али већ дуго брине о болесној мајци Гоци. Каже да је бринући о мајци и сама сагорела. Пре две године је први пут чула за услуге које Каритас пружа
Неформални неговатељи су људи који брину о оболелом члану породице или ближем сроднику. Наравно, то раде бесплатно. Код нас у друштву се одувек подразумевало да људи када оболе, физички или психички, падају на руке чланова породице. Подршка, било чија, углавном изостане.
Недавно је код нас реализован пројекат “Унапређење компетенција неформалних неговатеља и професионалаца у Републици Србији и Босни и Херцеговини“. Пројекат је финансијски подржала Европска унија, а партнери на пројекту су Каритас (Caritas) Шабац, Центар за подршку и инклузију ХелпНет и Центар за социјалне иновације Тузла, а реализован је у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Србија - Босна и Херцеговина.
Фото: Caritas Šabac
Обуку је прошло 80 неформалних неговатеља у Мачванском округу. Научили су како да брину о својим болесним члановима породице физички, али и како да се психички боље носе са свим проблемима. Мирјана Велимировић из Богатића има само 38 година, али већ дуго брине о болесној мајци Гоци. Након смрти сина Гоца се деценију сама борила са депресијом која није лечена. Проблеми су годинама постајали све већи, а дијагнозе озбиљније. Мирјана јој је већ 10 година неформални неговатељ.
-Након смрти сина моја мајка није могла да победи тешку депресију. Носила је то, борила се сама, није се лечила. Борила се за мене. Ја сам се удала, родила децу, а онда сам са породицом дошла да живим код ње и тате. Болест је након 10 година ескалирала. Прво јој је установљен биполарни поремећај, а онда су уследиле и остале фазе. Сада је у мирној фази, нема осећаје, одсечени су јој емоционални канали у мозгу, наводи Мирјана.
Мирјана има срећу да родитељи имају засебну кућу, тако да може физички да се одвоји. Ипак, брига о мајци је непрекидна.
-Била је у једном моменту толико везана за мене да је хтела да буде са мном 24 сата. Ја сам била уверена да то могу, да ћу успети да је вратим. Редовно смо ишле код доктора, код др Јасмине Лазаревић, психијатра, која је савршена. Докторка ми је у једном моменту објаснила да морам да пустим, да живим свој живот, да морам да јој помогнем, али да не могу да јој будем посвећена све време. Рекла ми је да она неће оздравити и да неће бити боље и да морам да бринем о себи и својој деци, каже Мирјана.
Обука и на Јутјубу, доступна свима Обуке за неформалне неговатеље се налазе на Јутјуб налогу Центра за подршку иинклузију Хелпнет и могу је погледати сви они којима је потребно и који су и сами неформални неговатељи и брину о болесном члану породице. Тамо за сада могу пронаћи видее како да обаве негу у постељи, како да комуницирају са особом оболелом од деменције, али и како да очувају своје ментално здравље.
Пре две године је први пут чула за услуге које Каритас пружа. Прво је почела да користи њихову услугу дневног боравка „Свети Јован“ у Авлији у Богатићу, у августу прошле године. Сада је прошла и обуку за неформалног неговатеља.
-На обуци сам првенствено научила да прихватим, а онда како да се опходним према њој, да нема приче, убеђивања, она неће разумети шта год да кажем. Нисам стигла да одем на све обуке, али и ово што јесам ми је много помогло. Обука је била више усмерена ка бризи о непокретним пацијентима, како их пресвући, како их неговати на најлакши начин, а и ја ћу сигурно доћи у ту фазу. Било је одлично организовано. Имали смо различите теме и области, психолошке, медицинске и за све су долазили различити стручни људи који су нам држали предавања, објашњава Мирјана.
Нисам у могућности да мами плаћам дом. Ти сати које она проведе код њих су нам заиста непроцењиви. Посебно ми је драгоцена подршка Ане Смиљанић која нас је од почетка дочекала тамо и за све нам је ту
Мајка је покретна, али није способна да се сама брине о основним потребама. Потребна јој је помоћ код облачења, купања, јела. Нигде није излазила из дворишта. До пре две године. Мирјана је била на ивици и психичке и физичке снаге. Каже да је бринући о мајци и сама сагорела.
-Када сам чула да постоји дневни боравак схватила сам да морам тамо да одведем мајку. Са тетком сам маму ставила у кола и одвели смо је тамо. На почетку сам је водила на сат времена и сваки други дан, а временом је почела да остаје дуже. Почела је да има вољу да иде тамо, сада само чека да крене. Има одличну негу код њих. Не може се речима исказати колико нам значи то што она тамо проведе четири сата дневно. Тата је пекар и он највише времена проводи са њом. Некада није уопште спавао. Имала је фазе када је халуцинирала, излазила напоље. Сада је мирна. Тренутно не пије јаку терапију, али спава ноћу, што нам је много важно. Међутим, да нема Каритаса ми би као породица били у много тежој ситуацији. Мајка нема контролу над конзумирањем хране и цигарета код куће, али код њих је другачије. Успоставили су такав однос да зна и када јој је време за цигарету, када за кафу, ја то код куће не успевам. Када јој сакријемо цигарете претресе све док их не нађе. Да њих нема не знам шта бих радила. Нисам у могућности да мами плаћам дом. Ти сати које она проведе код њих су нам заиста непроцењиви. Посебно ми је драгоцена подршка Ане Смиљанић која нас је од почетка дочекала тамо и за све нам је ту, наводи Мирјана.
На почетку сам је водила на сат времена и сваки други дан, а временом је почела да остаје дуже. Почела је да има вољу да иде тамо, сада само чека да крене
Последњих годину дана Мирјана ради у продавници, пре свега да би себи психички олакшала. Сада више брине о себи и свом психичком здрављу. Каже да ће пре свега због своје деце урадити све како би била добро.
-Прошли смо пакао гледајући њу несвесну, агресивну, повучену. Нисмо знали шта можемо да очекујемо. Рекли су ми да када затворим врата код мајке дођем у своју породицу да се „пребацим“ и понашам се нормално. Међутим, то није лако. Знам шта ме чека када идем тамо. Морам и тату да смирујем често. Нико ко се са тако нечим није суочио то не може да разуме. Свесна сам да има и горих ситуација. Родитељи гледају болесну децу и то је нешто што не сме ни да се пореди са мојим случајем, истиче Мирјана.
На све недаће Мирјану је пре око два месеца напустио и муж. Тешко јој је, а снагу јој дају, како каже „златна деца“, син од 19 година и ћерка од 13.
Фото: Caritas Šabac
