Врло упадљива фиичка особина земљишта којом су се поводили још од давнина као један од главних индикатора плодности земљишта. Не ретко је да се и данас пољопривредни произвођач ослања на ову особину када треба да оцени квалитет земљшта а очгледноје да се бојом по кад-кад прави цена земљшта као предмет трговања.
Фото: Canva
Зато, имам обавезу да бар мало укажем на основне индикаторе различитости ове физичке осбине земљишта. Научно, боја и јесте један од карактеристика која у морфологији обележавају различите генетске хоризонте у земљишним профилима, а и сам механички састав је условљен овом физичком особином може да изведе одређени закључке и другим особинама нарочито постојаност воде у оваквим хоризонтима.
Основне боје у земљишту које преовладавају су : црна, црвена и бела боја. Но боју земљишту дају следеће материје, које за сигурно прате својим хемихским активностима у земљишту и које са великом мером можемо да тврдимо органолептички да се дешавају ако наиђемо на земљшта са посебним бојама: -Хумусне материје које својим присуством дају разне нијансе земљишту од тамоносмеђих до сивосмеђих варијетета. -Оксиди као и хидроксиди гвожђа, такође дају разне варијетете боја од свеђих, жутих, и њима сродних боја које зависе од степена хидратације. Овакве боје и јесу индикатори повећане редукционе активноси и носици слабе плодности земљишта. -Кварц као и други облици простих соли, АЛ-хидроксида, каолинит...дају врло упадљиву белу боју па све до варијитета светло сиве боје. -Феро хемијска једињења дају плаву до зелене боје.
Мора се обратити пажња нарочито око уочавања и обележавања земљишта са бојом, да се разни механички састави са својим учешћем у структури земљишта може да завара бојом, тако да некада тамнија боја може уствари да буде контра чињенично стање учешћа хумуса у структури, а онда је додавање хумусних материја беспотребно.
Дакле, ово је ипак запажање органолептичко, а ако хоћемо право стање учешћа тражених материја у структури земљишта, лабораторијским испитивањем је незамнљива метода.
Фото: Canva
