„Света Софија“ више од дневног боравка

Први дневни боравак за одрасле са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама у Србији „Света Софија“ у Шапцу траје већ девет година. Током овог времена услуге боравка, пројекта Каритаса Шабац, користило је око 100 корисника. Тренутно их је 33, а са њима раде два стручна радника и четири сарадника (неговатеља и медицинска техничара).

Услуга је предвиђена за особе старости између 26 и 65 година, али ако се у договору са стручним лицима из Центра за социјални рад и лекарима психијатрима процени да је то у најбољем интересу корисника, могу доћи и млађе, пунолетне, особе.

Андријана Николић, Фото: "Глас Подриња"

Сврха свега оснаживање и осамостаљивање
-Основна сврха и циљ дневног боравка је осамостаљивање корисника у што је могуће већој мери. Све радионице које са њима радимо имају неки смисао и воде ка томе да се они оснаже психички, физички, да развију вештине захваљујући којима ће моћи да функционишу самостално у породицу, у заједници и да бар покушамо да превенирамо институционализацију, каже Андријана Николић.

Боравак ради од 8.00 до 16.00 часова, али корисници стижу око 9.00, а одлазе у 15.00 сати. Превоз им је обезбеђен и за кориснике је све потпуно бесплатно.

Фото: "Глас Подриња"

-Дан је организован тако да када они дођу обаве основне ствари, прање руку, преобување, код неких корисника је потребно исконтролисати узимање терапије. Ујутру следе спортско – рекреативне активности и показало се да им те вежбе много значе. Након тога долази мини пауза за ужину када добијају неко воће, а затим и први блок активности, односно радионица. Деле се у групе од око пет особа и сваки неговатељ, односно сарадник, је задужен за једну групу, наводи Андријана Николић, стручни радник установе.

Радионице су различите у зависности од годишњег доба, али и могућности, потреба и жеља корисника. Неке се обављају унутра, друге напољу, уметничке, креативне, музичке, литерарне, али подразумевају и одржавање зелених површина, као и воћњака који је у оквиру боравка.

Фото: "Глас Подриња"

-Следи пауза за кафу и то је већини омиљени део дана. Време за кафу користимо и тако да са њима радимо на развоју неких других вештина – комуникационих, социјалних... Причамо о актуелним темама, подстичемо их да изразе своје мишљење, али и да саслушају друге, да развијају вокабулар. После кафе се настављају започете радионице, а онда долази време за ручак, а због осећаја заједништва запослени ручају заједно са корисницима. На трећем блоку активности, након ручка, приводи се радионица крају, све се распрема, враћа на своје место, сређује се боравак и они иду својим кућама, објашњава Андријана Николић.

Поједини корисници ту су од самом оснивања боравка. Према Андријаниним речима, код сваког корисника може се приметити напредак и свако је од доласка учинио неки корак напред.

-Ми некада паднемо у замку да видимо само велике помаке, нпр. када се неко запосли. Међутим, имамо људе који се насмејали после више година проведених без осмеха, загрлили мајку... Неко се осамостали да сам скува кафу, да се сам обује или изује, а неко да изађе на тржиште рада и запосли се. Имали смо кориснике који су из града, а никада нису отишли на Стари град, или у неки други део Шапца, јер су били затворени у кући. Ова врста услуге не само да је корисна нашим корисницима, него и њиховим породицама, али и заједници. Много тога се променило и код нас у друштву. Када смо покренули дневни боравак имали смо и петиције да нас људи не желе у комшилуку, чак је постојао и отпор неких психијатара, јер су били забринути како ће људи са озбиљним менталним сметњама функционисати у таквом окружењу, наводи наша саговорница.

Фото: "Глас Подриња"

Након свих ових година и сарадње са психијатрима истиче да и они виде бенефите. Андријана каже да имају дивну сарадњу са службом психијатрије шабачке Опште болнице, који им сада и упућују кориснике, за које сматрају да би имали користи од ове услуге.

-Ми смо нека врста надоградње њиховог здравственог рада. Без њих не бисмо могли, а ни они без овог социјалног аспекта. Ово је заједнички рад и међусобно је допуњујемо, каже Андријана.
Запослени у Каритасу кориснике дневног боравка не заборављају ни када оду кући. Оне којима је то потребно посећује кућна нега, брину о томе да ли су узели своје терапије... Једноставно речено, чине све како би овим људима повратили достојанство.

-Неки то могу речима да искажу, а неки не могу речима, али могу понашањем и осмехом. Они обожавају да долазе код нас, воле запослене. Када причамо са њима и њиховим породицама увек кажу да једва чекају следећи долазак. Говоре да је то њихова друга кућа. Трудимо се да тамо заиста буде као у дому, а не као у установи. Нико од запослених не носи униформе, не закључавамо, све је на добровољној бази. Неки су ту свакодневно, а неки два или три пута седмично. Многи од њих немају подршку, немају породицу, неки ни кров над главом или живе у јако лошим условима. Некима је дневни боравак, други корисници и запослени једино што имају у животу, ручак код нас им је једини оброк у току дана. Поједини када су дошли нису знали да користе тоалет или друге основне ствари. Тако да са њима морамо све од самог почетка. Лепо је видети када наког неког времена они усвоје прво основне ствари, а временом иду даље и више се осамостаљују. Неки од њих се запосле на отвореном тржишту рада, док други раде у нашим предузећима, наводи Андријана.

Подршка Града и институција
-Имамо велику подршку од Дома здравља „Др Драга Љочић“, Опште болнице „Др Лаза К. Лазаревић“, нарочито службе психијатрије, од Центра за социјални рад, као и од других колега који се баве социјалном заштитом. Највећа подршка нам је Град Шабац, који ову услугу финасира већ девет година. Услуга је покренута пројектно, али остварила је своју одрживост и континуитет захваљујујући граду и њиховој спремности да то финансијски подрже. Препознали су коликоје то корисно за суграђане и из године у годину издвајају све већа средства. Прва лиценца коју смо добили на пет година, била је за 15 корисника дневно, тада смо имали једног стручног радника и три сарадника. Како су потребе повећане Град је то препознао и сада имамо два стручна радника и четири стручна сарадника што значи да дневно може да долази 20 корисника. Све у потпуности финансира град и за кориснике је све бесплатно, а велика већина њих ово другачије не би могла ни да приушти. Боравак ће сигурно остати да живи, а како се мења структура корисника временом ћемо вероватно уводити нове услуге, наводи Андријана Николић.

Каритас Шабац је основао два предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом – Авлију у Богатићу и Социјалну синергију у Шапцу.

-Та предузећа су и изникла из тога што смо видели да неки корисници имају способности да раде и желели смо да им пружимо шансу, те смо нашли и начин и модел за то, тако да су они сада наше колеге. Оброци за ручак нам сваког дана стижу из „Авлије“, трудимо се да им на тај начин развијемо неке здраве навике.

Дневни боравак је и место где се склапају пријатељства. Заједно славе
-Корисници се код нас упознају, а касније се виђају, посећују, излазе у шетње, на кафе. Дивно је то видети. Ми негујемо међуљудске односе, поред радионица ми у боравку имамо и излете, прослављамо рођендане, обележавамо празнике. Имали смо корисницу која је код нас прославила 42. рођендан и тада је први пут у животу дувала рођенданске свећице. Имамо заједничке Бадње вечери, фарбања јаја за Ускрс..., наводи Андријана Николић.