Нарушена или боље речено девастирана земљишта за последицу дају врло мале приносе са једне стране а са друге поскупљује саму производњу због повећене агротехнике и веће потрошње инпута Недостатак сточног фонда у Мачванском а и другим регионима, почиње да преставља акутан проблем у пре свега ратарској и било којој другој биљној производњи. Представљао је и раније проблем, но ових година додатан проблем који је убрзао негативне процесе је сувишак влаге који се константно појављује у критичним периодима, који је директно утицао на: испирање хумуса, испирање калцијума, смањење Ph вредности земљишта, нарушавање водно ваздушног режима земљишта, нарушавање стабилне структуре земљишта.
Врло је дискутабилно да ли на оваквим змљиштима може да се одвија било каква озбиљна биљна производња. Нарушена или боље речено девастирана земљишта за последицу дају врло мале приносе са једне стране а са друге поскупљује саму производњу због повећене агротехнике и веће потрошње инпута.
Фото: Pixabay
Супротно њима, земљишта која су по механичком саставу збијена, заслањена ( односно кисела ), влажна са високом подземном водом, мање су погодна за гајење сејаних култура. Да би еконмски оваква земљишта била оправдана односно профитабилна, имала стабилне приносе, неопходна је поправка оваквих земљишта односно одређена мелиоративна активност.
Збијена и тешка земљишта је тешко одржавати са повољним физичко-механичким особинама односно повољим водно-ваздушним режимом а то се постиже са подривањем, дубоким орањем, пролећним преоравањем, односно периодичним уношењем стајњака и калцификата. Са оваквим мерама осим кукуруза и луцерка даје одличне резултате.
Фото: Pixabay
