Песак за лакат

Педесетих година прошлог века често су лигашке мечеве играли шабачки Раднички и Лознички спортски клуб, познатији као ЛСК. Године су развијале ривалитет и бодови су значили више од намењена два за победника. У саставу шабачког тима у том периоду играо је Јохан Милер Шваба, наш суграђанин немачког порекла. Његова позиција у тиму била је у центру одбране. Гол Радничког чувао је Душан Благојевић Дулаћ. Био је ауторитет за све и упозорио је Милера да ће чувати најбољег и најопаснијег играча противника.

Терен је био све само не квалитетан. Нераван, уз много рупа без траве које су домаћи попунили песком. Милер није упамтио име, али се сећа крупног, снажног играча који је имао и добар одраз. Није могао да се носи с њим, губио је многе дуеле, али је ипак одбрана Шапчана одолевала. У једној од акција нападач је лактом ударио Милера. Судија није видео то, већ је показао на корнер.

Приликом устајања Шваба је стегао песак у шаци. Извођач корнера циљао је свог центарфора, а потом...
„Борили смо се за позицију и у скоку сам, док су руке биле у природном положају бацио песак из шаке ка његовом лицу. Лопта није дошла до њега, а он није могао да се очисти од песка. Убрзо га је тренер извео из игре, нисмо примили гол, а ја сам добио све похвале за игру у тој утакмици“, сећа се Јохан Милер.