Тихи професионалац

Дејан Станимировић Тоза, музичар чији је ненаметљиви дух оставио дубок траг у шабачкој музичкој сцени, био је један од оних људи чији је таленат обликовао звук и дух времена. Чланови бенда „Хоризонт“, са којима је Тоза делио сцену и животне тренутке, говоре о њему с неизмерним поштовањем, сећајући се његове музичке генијалности, доброте и скромности.

Почетак музичког пута
Тоза је био део прве поставе „Хоризонта“, бенда који је настао почетком осамдесетих, када је група младих ентузијаста из Шапца покушавала да створи нешто аутентично. У почетку, бенд се звао „Срчани удар“, али је након промена у саставу, на Крокину иницијативу, добио ново име- „Хоризонт“, симболички, са идејом да гледају даље и шире од свакодневног. Када су променили име, у бенд су дошли Рајко и Тоза.

Фото: Приватна архива

-Знао сам Тозу из средње школе, где смо се већ дружили. Он је раније свирао у бенду „Суви лед“, па сам га позвао да нам се придружи- присећа се певач Рајко Ковачевић.

Изворну поставу бенда чинили су: Дејан Стојановић Крока (бубњар), Зоран Весић Веса (гитара), Бошко Сувајџић (бас гитара), Рајко Ковачевић (певач), Томица Ракић (гитара), Дејан Станимировић Тоза (клавијатуриста).

Фото: Приватна архива

Тоза је био редак рок клавијатуриста када таквих није било много на шабачкој сцени.

-Његов стил свирања је био специфичан- прецизан, ненаметљив, савршено уклопљен у звук бенда. Ретко је хтео да се експонира као солиста, јер је увек свирао у функцији музике- истиче Дејан Стојановић Крока, говорећи са сетом о Този као надареном, мирном човеку и добром другару.

Музичка виртуозност и живот изван музике
Упијао је знање, растао у озбиљног и искусног музичара на кога је бенд увек могао да се ослони. Као једини музички образован члан, са завршеном нижом и средњом музичком школом, Тоза је унео структуру у рад бенда. „Давао је значајан печат нашим ауторским песмама, креирајући хармоније и решавајући музичке дилеме. Зато га је Бошко Сувајџић с разлогом назвао „човеком хармоније“. Апсолутни слухиста, додаје.

Фото: Приватна архива

Иако је свој живот посветио музици, Тоза је био изузетно скроман и породичан човек. Изузетно велики професионалац, миран, тих, повучен, али не и човек без емоција. У Радио Шапцу био је ангажован као тон- мајстор. Његова посвећеност и професионализам били су пример свима који су с њим радили.
Радио је и спотове, стрпљиво прегледао обимни материјал да би их монтирао, а један је емитован у ударном термину на РТС-у захваљујући Жики Шареници који га је видео и одушевио му се приликом једне посете Шапцу.

Иако атеиста, Тоза је био дубоко дирнут посетом Хиландару, где је боравио код монаха Николаја (Горана Поповића), некадашњег пријатеља и бубњара бенда.

-Та посета је била снажно искуство за њега. Људи различитих вера остају без даха пред тим светим местом, а Тоза није био изузетак- прича Зоран Весић Веса, присећајући се да је Тоза посао камермана на
Телевизији Шабац напустио неколико месеци пре страдања Сретана, Боре, Амиџе и Дејана на Банији.

„Хоризонт“ је 1984. године, непосредно пред одлазак тројице чланова бенда у војску, одржао један од најбољих концерата у Шапцу, свирајући искључиво ауторске песме. „Били смо млади момци од 17-18 година, а већ смо имали комплетан репертоар песама“, присећа се Дејан. Иако је касније део чланова бенда прешао на свирке народне музике, Тоза је остао веран року, доследан себи, негујући свој стил и одбијајући да се прилагођава трендовима.

Фото: Приватна архива

Сећање на правог уметника
Његови пријатељи и чланови бенда и данас га се сећају као ненаметљивог, тихог и изузетно доброг човека.

-Био је ненадмашан музичар и пријатељ. Човек без афера, увек смирен и миран, а ипак пун емоција и животне дубине- каже Рајко.

Сетио се када се Този једном приликом у младости допала једна девојка и како му је на питање да ли су једно за друго Рајко одговорио: „Ви сте рођени једно за друго. Заједно, сити бисте се наћутали“, са осмехом каже он, подсећајући да је Тоза пола године провео у Аустралији, али и одлазио на трке формуле 1 за памћење, а на питање како је било увек кратко одговарао са „Лепо“, задржавајући скромност и у држању и понашању и не желећи да сувишним речима даје себи на значају у било ком смислу.

Супруга Наташа, ћерка Кристина и син Немања, остали су његов најдубљи траг, док се његова музика и данас памти као једна од најсветлијих тачака шабачке рок сцене. Дејан Станимировић Тоза остаће упамћен као прави музички уметник, чија дела настављају да живе кроз сећања и звуке које је оставио за собом.