Из мачванског речника: Приче које говоре речи (3. део)

У нашем језичком путовању кроз Мачву стигли смо до речи на слово „в“. Књига аутора Миомира Филиповића Фиће и Драгана М. Аврића „Ваке се речи говору у Мачви“ води нас кроз неистражен свет који чува непроцењиво културно благо, а смештено међу корице оно се чува од заборава. Уживајте у пробраним одломцима.

вермати (од: фермати) 1. уважавати, поштовати, ценити некога или нешто. Не верма ти он никаке обичаје, само тера по своме! 2. водити ра- чуна, обраћати пажњу, обазирати се на некога. Није ти он њу вермо низа- шта, зато је и утекла од њега!

вет реч нејасног порекла која се понекад користи у Глушцима, Ноћају, Раденковићу, Бановом Пољу... а односи се на слабашну особу која нема крви у себи. Вероватно је настала од ужег значења речи ветеран ис- лужен, исцрпљен, истрошен, стар. Младожења је сав вет! - у шаљивом тону, ислужен, није у цвету младости, тешко да ће моћи да уради оно што би требало.

вођевина девојка која је испрошена па све до удаје када постаје невеста. Негде се овим именом зове невеста још неко време после удаје. „Млада вођевина Анђелија беше у вајату. С њом су биле још две другарице“. Јанко Веселиновић, Сељанка.

волба љубав. Била је велка волба између њи’! в. ашиковање.

врљати лутати, шетати, некорисно трошити време, од тога врљнути, врљкати, одвљрљати, наврљати се- налутати се. Шта си радио јуче у граду? Ништа нарочито, мало сам врљо! Никад није код куће, стално негде врља! Врља по шору! Наврљо се тај по свету, ал нитрешта зарадио нит научио! в. проврљати, в. вртљати, в. заврљати, в. врднути.

врљика 1.отесана и отањена цепаница коришћена за ограду. Није за градљику него за врљику! 2. погр. назив за простију особу. Прост ко врљика! в. градљика.

* „Пољопривреда за будућност“: Пројекат остварен уз подршку општине Богатић. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.