Прва награда на регионалном књижевном конкурсу за писца и новинара „Гласа Подриња“ Душана Благојевића
Весна, прича о женама и судбинама
„Носила је митолошко име замишљајући себе као биће настало из земље и биља. Сматрала је да је у природи за њу све живо колико и она. Није остварила своје списатељске снове. Умела је као девојка да пређе десетине километара бициклом до града да би погледала излог градске књижаре. Када би се одважила да уђе, одлазила би ка енциклопедијама митологија и брзо читала. Није имала новца за куповину. “Књига је најбољи пријатељ”, никада јој ова реченица није звучала тачније него док је излазила из локала. Осећала је као да напушта искреног саборца. Одлазила је од некога ко је потпуно разуме и пружа оно што срце жели. Замишљала је да живи у дому испуњеном литературом, рад у књижари сматрала је послом из снова. Окружена књигама комуницирала би с најдражим делима, другима причала о њима и за то добијала плату. Није ни тај сан досањала.“ („Весна“, Душан Благојевић)
На регионалном књижевном конкурсу Скрибонаута за кратку причу “Настави причу” писац и новинар „Гласа Подриња“, наш колега Душан Благојевић, добитник је прве награде за кратку причу под називом „Весна“.
Жири у саставу Желимир Периш, Ребека Микуландра и Марија Скочибушић одабрао је Благојевићеву причу као најбољу уз образложење да садржајно и стилски представља изузетно остварење које, кроз лик жене која пред надолазећу олују обрађује шљивик, истражује теме односа према природи, трансгенерацијског преноса знања, брака, личног испуњења и неуспеха.
-Реч је о делу које кроз једноставне, али моћне елементе попут “сунца, кишнице и минерала из земље” гради слојевит свет чији су корени у прошлости, али суштински је усмерен према напред. Увиди избијају из напукле коре, а паралелно се развија прича о физичком гашењу протагонисткиње. Приповедачка вредност лежи и у избегавању (само)сажаљења – текст одржава и погони осећај сврхе који има и његова јунакиња, а све то резултира изузетном заокруженошћу приче- истакнуто је образложењу награде.
Благојевић истиче да награду није очекивао, али да сваки писац прижељкује да његово дело буде одабрано за најбоље од најбољих. „Весна“ је вишеслојна прича, те оставља читаоцима и читатељкама да донесу суд, препознају себе, себи блиске или далеке особе. Весна је прича о женама, али и онима који на први поглед нису јасно описани кроз дело.
Душан Благојевић рођен у Шапцу 18. јуна 1986. године. Дипломирао на Факултету политичких наука Универзитета у Београду и тренутно је запослен у регионалном недељнику “Глас Подриња”. Добитник је новинарског призања “Цвет једнакости” за 2022. годину за најбољи медијски прилог посвећен особама са инвалидитетом, Писањем се бави десет година, освајао је више признања на различитим регионалним књижевним конкурсима кратке приче. Приче су објављиване у збиркама “Тренутак када је мени почео мир”, “Док је речи и писци су живи” и “Строго поверљиво из прошлости Србије”. Активно се бави и атлетиком.
Фото: Приватна архива
- У дијалогу с природом тишина има звук дисања земље, ламента биљака и чежњи животиња. Све је у савршеном балансу. Рођењем је Весни дато окружење, детерминисан живот, али је име које носи као тајни знак универзума. Оно је одраз бића које не дозвољава да нестане у околини где је осуђена да не буде своја. Једна Весна се предала, друга се буди и бори. Једна је део кварилаца савршенства која физички егзистира колико други дозволе, а друга је симбол циклуса у којој је сваки крај нови почетак. Једна је пролазна, занемарљиво мали тренутак у вечности, а друга вечност носи у себи. Само једна има крај, а питање ко је коју Весну створио, нема одговор – каже Душан и додаје да су част, понос и захвалност доминатне емоције.
- Та осећања су само неки од увек присутних садржалаца када добијете овакву. Бити први на престижном конкурсу, у конкуренцији која обуквата целу бившу државу је, за мене част на више нивоа. То је најснажнији ветар у леђа за будућност. Свако дело које је заокружено, почиње живот ван ствараоца и признање је као порука да је неко, нешто наше, прихватио на најтоплији начин. Ми смо причали дело, касније дело прича о нама и дужност је да сваку похвалу, од дела и људи, оправдамо сваким наредним стварањем. То је обавеза прем жирију, Скрибонаутима, Весни...
Фото: Приватна архива
