У оквиру обележавања Европске недеље превенције рака грлића материце Завод за јавно здравље Шабац у сарадњи са свим домовима здравља Мачванског округа организује: „Отворена врата за превентивне гинеколошке прегледе, ПАПА тест и генотипизацију на ХПВ”.
Према подацима Завода за јавно здравље Шабац, на територији Мачванског округа у 2022. години, регистровано је 41 новооболелих од карцинома грлића материце. Од тога, 16 у Шапцу, 11 у Лозници и 24 у осталих шест општина округа. Од ове болести у истом извештајном периоду, живот је изгубило 15 жена.
Потенцијално је свака жена изложена ризику од заразе хуманим папилома вирусом која може узроковати рак грлића материце. Основна порука је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити.
Рак грлића материце представља озбиљан јавноздравствени проблем у Србији. И даље се налазимо у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од карцинома изазваних ХПВ инфекцијом.
Најефикасније мере превенције карцинома грлића материце су имунизација против хуманог папилома вируса и редован гинеколошки преглед.
- Настаје када се нормалне ћелије грлића материце инфицирају Хуманим папилома вирусом, измене се и почну неконтролисано умножавање. Овај вирус је толико распрострањен да је већина одраслог становништва некада имала хпв инфекцију. Примарна инфекција не даје никакве симптоме и 85-90 % људи створи антитела на овај вирус и дође до спонтаног нестанка. Код 10-15 % особа вирус перзистира и доводи до даљих промена које могу да пређу у карцином грлића материце. Више додатних фактора ризика могу да ослабе имунолошки одговор и да омогуће вирусу да врши трансформацију ћелија. Вирус не настаје одмах, потребно је да прође више година да би од почетне инфициране ћелије дошло до настанка малигне ћелије – проблем је што је тај процес без симптома, који би пацијенткињу упозорили да се на време јави на преглед. Ако се појаве симптоми, углавном је промена већ узнапредовала – наглашава др Бранко Мишић, начелник Службе за здравствену заштиту жена у шабачком Дому здравља „Др Драга Љочић“.
др Бранко Мишић, начелник Службе за здравствену заштиту жена, Фото: Глас Подриња
Редовни прегледи управо зато имају за циљ да се промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, онда када могу лако да се отклоне. Захваљујући дугом току настанка болести отворена је могућност да се промене открију на време што директно утиче на ток болести и могућност потпуног излечења.
-Превенција може бити примарна, пре него што је организам дошао у контакт са вирусом, што подразумева вакцинацију као најбољи метод, предавања, едукације младих. Секундарна превенција представља откривање вируса у раном стадијуму – хпв типизација и папа тест и терцијална - лечење премалигних лезија и спречавање настанка малигне промене. Циљна група ових превентивних прегледа су жене између 30 и 65 година старости. Ради се у исто време ПАПА тест и тест на ХПВ што даје могућност упоређивања налаза и у зависности од резултата, наставља се са поступком према пацијенткињи. Уколико нешто од ових налаза не буде у реду, заказиваће се колпоскопија и даље по потреби упућивати на биопсију и даљи третман. Оно што је приметно јесте да се све више подиже свест код жена и све већи је број оних које долазе на редовне прегледе. Овакве акције превентивних прегледа додатно утичу на то – истиче др Мишић.
Фото: Глас Подриња
Препорука Националног програма јесте да се скрининг ради после 25 година старости. У зависности од прегледа, анамнезе и података саме пацијенткиње, он се ради и раније, по потреби.
-Препоруке упућују и на то да три године по ступању у сексуалне односе, треба да се ради ПАПА тест.
Имали смо ситуације код млађих жена где се и не очекује да постоји обољење, да се појаве преканцерогене лезије али и дијагностикофаних карцинома код млађих од 30 година. Још један показатељ колико су важни превентивни прегледи и рана дијагностика – закључује др Мишић.