После Литургије у порти једног од храмова времешни су се сећали обележавање школске славе. У правом пролећном дану било је за неверовати сећање на Савиндан када су снегови били и преко метра висине а леденице од крова до снега а вода бачена из кофе се ледила у ваздуху. И реке су се ледиле а преко Саве се могло и санкама са запрегом до у преко све до Пеште са којом се трговало и где су набављане потрепштине. Остало је за незаборав и да се веровало у предање да Свети Сава или леди или Саву одледи. Тешко за веровати у ове дане али леп рам за исказано поштовање свеца који нас је устројио и оставио велико дело да га негујемо и чинимо наслеђем које се треба и мора вавек поштовати. По виђеном у школана општине и на свечаној Академији Владимирци свог Светог Саву и те како поштују и преносе на будуће генерације.