Из мачванског речника: Приче које говоре речи (11. део)

Листајући књигу „Ваке се речи говору у Мачви“ стигли смо до речи на слово „ј“. Аутори Миомир Филиповић Фића и Драган М. Аврић забележили су речи и изразе карактеристичне за говор народа у мачванском крају. Кроз говор народа, најбоље се откривају његове навике, традиција, обичаји... Језичко путовање у запису о пређашњим мачванским речима у другом, допуњеном и прерађеном издању обухватило је неке нове, до сада неоткривене, а и данас присутне у говору старих Мачвана. Корице их чувају од заборава и сви они који их изнова понављају, оживљавајући их, откривајући и дајући им живот и изван оквира локалног. Настоје да их, како наводе аутори, „препоруче срцу потомака и тиме им пожеле још века, да их упосле да улепшају наш говор и текстове, да садашњу фасаду мачванске језичке куће подупру и њезиним речима, заборављеним и затуреним, које су деценијама одржавале усправним куће и мисли“.

јавашити ослабити, изгубити снагу и способност. Не могу ја да потегнем ко пре, јавашила су ми леђа! Јавашиле ми ноге па не могу ни да коракнем без штапа! И дорат ми јавашио снагом!
јаглук платнена марамица украшена везом, навезена марамица. „Везен јаглук дала му на прелу, кад ујутро чуло се по селу...“ Најчешће су је везле девојке и као знак љубави, или бар заинтересованости, поклањале својим изабраницима.
јападак, јападити 1. сенка од шуме, обале, дрвећа која омета осунчаност и раст пољопривредних култура. 2. фиг. ометати нечији развој, ставити га у сенку, држати га у сенци. Онај најмлађи, стално је у јапатку од старије браће! в. заклоп.
јолпаз погр. скитница, пропалица, пробисвет, бадаваџија.
јорданити поносити се, али се чешће користи са негативним призвуком: шепурити се, правити се важан, охолити се. ‘Допада ми се само што не јордани, што са сваким лепо разговара!’ ‘Њима је било драго што не јордани од њих!!‘ Јанко Веселиновић, Борци.