Небески Милић

Милић Станковић, познатији као Милић од Мачве, рођен је 30. октобра 1934. године у селу мачванском Белотић. Био је један од најпознатијих српских сликара 20. века, препознатљив по свом јединственом стилу и надреалистичким мотивима. Његов живот, стваралаштво изазивали су пажњу јавности и уметничких кругова. Био један од оснивача групе Медиала, члан Светског удружења надреалиста, УЛУС-а, Удружења књижевника, ЛАДЕ. Прву самосталну изложбу отворио је 1. септембра 1959. у Београду, а прву самосталну у иностранству 1964. године у Женеви. Живео је и радио у Паризу, Београду, Бриселу, Белотићу, на Златибору и на Пиросу (Грчка).

Историја, традиција и Мачва
Милићева дела често су била инспирисана српском историјом, митологијом и родном Мачвом. Био је изузетно плодоносан уметник, те насликао више стотина слика, графика, икона и фресака. Милићева дела налазе се у приватним колекцијама и музејима (галерији Уфици у Фиренци, Ватиканском музеју у Риму, Историјско-уметничком музеју у Женеви и многим другим галеријама и приватним колекцијама, међу којима је и колекција Дејвида Рокфелера). Преминуо је 8. децембра 2000. године у Београду.
Биографија познатог уметника знатно је богатија од наведених основних података, о чему сведоче не само његов ликовни опус. Монографије, новински чланци, сећања и анегдоте пријатеља и породице део су сећања на „српског барбарогенија“.

Након завршене Гимназије у Шапцу, Милић Станковић је уписао Архитектонски факултет у Београду, али је након три године студија ипак одабрао на Академију ликовних уметности, где је дипломирао 1959. године. Опчињеност архитектуром осликава се у његовим делима. Шабац, град његове младости био је инспирација за дела попут „Тржница“ (1957.)

Бићу сликар
Често се његова посвећеност и предодређеност да буде уметник илуструје кроз “Сликарску заклетву” коју је током гимназије изговорио самом себи у огледалу уз речи “Ја морам бити сликар! Бићу сликар и од сликарства ћу само живети!”

Фото: Глас Подриња

-Милић је био је ђак Шабачке гимназије у годинама када је професор уметности био Ђорђе Костић који је препознао неколицину младих људи будућих истакнутих уметника. Они не само да су обележили ликовну сцену нашег града, већ и земље. Реч о Живојину Жики Павловићу, Бошку Кућанском, Владислву Лалицком, Крсти Алексић – истиче музејска саветница Татјана Марковић и додаје да су захваљујући професору Костићу имали прилику искажу свој таленат и упознају познате и афирмисане ствараоце. Један од њих је и сликару доделио епитет познат и данас.

-Неки извори наводе да је управо Љубомир Мицић Милића назвао барбарогенијем. Кроз читав свој стваралички век који је трајао од пола столећа, показао је да је веома продуктивна сликар, спреман да константно ствара. Од када је поставио основе свог ликовног израза, па до самог краја стваралаштва од тога није одступао. Наравно да постоје различите фазе и темате, али постоји доследност од које није одустајао чак ни у, за њега, тешким тренуцима. У Белотићу, Мачви проналазио је инспирацију. Он је био радознали ум који је стално тежио ка томе да ствара.

Народни музеј у Шапцу у свом фундусу поседује девет слика и седам цртежа Милића од Мачве и већина дела су прошла процес рестаурације. У библиотеци Шабачке гиманзије постоји мали легат који је поклонио својој школи

Но, у чему се огледа његова генијалност? У безвремености дела, сликарству, доприносу српском сликарству и уметности, историји Мачве, необичној појави уметника, или још небичним причама које прате Милића и 25 година након напуштања овоземаљског света? Одговор није лако дати, тврде познаваоци уметности, баш као што није лако одгонетнути сваку његову слику.

Веза Милића и Октобарског салона
Постоји интересантна веза између Милића, Музеја и Октобарског салона. Често су били на релацији компликоване љубави.

-У три наврата Милић је био у сукобу са Музејем, Градом и организатором. Први сукоб је био 1974. године када су први пут додељене награде на Октобарском салону. Он је тада излагао уз неке до тада остварене уметнике. Но, награђени су млади и недовољно афирмисани аутори, што је Милића прилично разбеснело. Он се јавности обратио и послао писмо које је објављено у Гласу Подриња. Било му је потпуно нејасно због чега су признати уметници и он изузети од разматрања за награду. Сматрао је то једном великом неправдом. Након овог догађаја награде нису додељиване до 1978. године. Но, то је прво размимоилажење уметника и организатора најстарије ликовне смотре у Шапцу- додаје музејска саветница.

Почетак осамдесетих донео је нове изазове за уметника и град његове младости. Док се припремао за интернационалну изложбу стигла је вест да је награђен на Октобарском салону. Но, радост није била оно што је осетио.

-Други „сукоб“ био је 1980. године током 29. Салона када му је додељена трећа награда. Сматрао је да то није правдено, јер је у том периоду припремао велику изложбу за Њујорк, те да је није примерено да добије трећу награду. Предложио је да буде додељена Дејану Уларџићу, младом уметнику – појашњава Татјана Марковић и наглашава да је Милић неколико година касније имао самосталну изложбу у Музеју у Шапцу, но да је пре самог отварања поставке било извесних неслагања на релацији уметник-установа културе.

Фото: Глас Подриња

-Последњи конфликт био је 1986. године када је рађена велика реконструкција зграде Шабачке гимназије (Музеја), те је поставка била у Библиотеци шабачкој. Последње вечери изложбе украдено је пет слика, од тога су две биле Милићеве, једна Слободна Топаловића, једна нашег глумца Ивана Томашевића и једна слика Петра Ђорђевића.

Дела никада нису пронађена и Милић је навео како више никада неће излагати у Шапцу због немилог догађаја.

-Кроз чаршију се понела прича како је Милић организовао све. Поново се обратио јавности отвореним писмом и фабранио тадашњем директору Народног музеја да његове слике из фундуса буду део велике изложбе коју је Радомир Мираозовић приредио поводом 150 година од оснивања Шабачке гимназије.
Веровао је да као светски признат уметник и некадашњи ђак Гимназије је требало да буде део организационог одбора, што се није догодило.

Фото: Глас Подриња

-Ипак, током деведесетих година два пута излагао своје радове у Шапцу. Након тога 2009. била је организована постхумна изложба са делима Музеја, породичне колекције и приватних колекционара.

Слике део фундуса Народног музеја
Народни музеј у Шапцу у свом фундусу поседује девет слика и седам цртежа Милића од Мачве и већина дела су прошла процес рестаурације. У библиотеци Шабачке гиманзије постоји мали легат који је поклонио својој школи.

Поводом 90. годишњице рођења славног српског сликара Милића Станковића, чувеног Милића од Мачве,​ у Народном музеју у Београду, а потом и Шапцу промовисана је монографија „Милић од Мачве – српски барбарогеније“, историчара уметности Оливера Томића. Обележавање девет деценија од рођења Милића од Мачве обележено је и поставком “Небески Милић” у Дому Јеврема Грујића.