У апотекама се не купују антибиотици већ подижу на рецепт

Према актуелном извештају Института за јавно здравље „Батут“ у току 8. извештајне недеље, од 17 - 23.2.2025. године, у Србији према популационом надзору бележи се 14.315 случајева обољења сличних грипу. Региструје се средњи интензитет активности вируса грипа и регионална географска распрострањеност. У овој извештајној недељи највише стопе инциденције забележене су у узрасним групама деце млађе од 4 године а затим у узрасној групи од 5 до 14 година. Број оболелих од акутних респираторних инфекција на основу података сентинелног надзора пријављених путем Сервиса јавног здравља, у 8. извештајној недељи износио је 15.393.

Велика потражња за лековима и суплементима који ублажавају симптоме грипа и респираторних инфекција, ових дана у апотекама чини се да превазилази званичне податке. Највише се траже витамини, лекови за снижавање температуре, пастиле за грло. Осим тога, велики број грађана се распитује за антибиотску терапију иако се антибитици не издају без рецепта односно извештаја лекара.

Фото: Pixabay

- Свакодневно се сусрећемо са пацијентима који се жале на главобољу, болове у мишићима, цурење из носа, повишену температуру, болове у грлу и сличне симптоме који указују на прехладу која представља најпре вирусну инфекцију. Због брзог темпа живота, пацијенти због ових симптома својевољно посежу за антибиотицима верујући да ће брже наступити оздрављење. Свест пацијената о штетној прекомерној употреби антибиотка и даље није на високом нивоу. У пракси није ретка појава узимања антибиотика код вирусних инфекција. Антибиотици се требају издавати тек када постоји оправдана сумња на бактеријску инфекцију, а лекар на основу анализа утврди да је она присутна. Сходно томе преписује се антибиотик на који је бактерија осетљива. Дужност фармацеута је да изда само лек прописан рецептом – објашњава фармацеут Слађана Живановић.

Отпорност бактерија на антибиотике данас представља једну од највећих претњи за глобално здравље. Јавља се природно, али нерационална употреба антибиотика убрзава овај процес, што последично доводи до повећане смртности, продуженог боравка у болници и виших медицинских трошкова, подсећају фармацеути.

Фото: Canva

-Прехлада и грип су самоизлечиви, а конвенционално лечење оријентисано је на симптоматску терапију, док су антибиотици неделотворни, па самим тим и непотребни. Треба их избегавати, узимати их само по савету лекара, када се, на основу микробиолошке анализе бриса грла и носа, утврди да се ради о бактеријској инфекцији. Терапија обично траје 7-10 дана, без обзира што ће до побољшања клиничке слике доћи раније. Докле год су симптоми присутни оболели би требало да мирује. Најтежа, али и најређа компликација грипа је упала плућа – наглашава фармацеут Тамара Ш.

Према подацима о потрошњи антибиотика, Србија заузима високо место међу европским земљама.

Фото: Canva

-Масовном употребом антиобиотика, временом се јавио значајан проблем антимикробне резистенције. Држава је у последњих неколико година отпочела са појединим организованим мерама, које су пре свега обухватиле едукацију здравствених професионалаца, медијску кампању са циљем подизања свести о значају рационалне употребе антибиотика и претњи антимикробне резистенције међу здравственим радницима и грађанима. Све здравствене раднике неопходно је подстицати да и своје пацијенте едукују о важности правилне примене антибиотика – истиче Живановић.