Роман „(Не)стварна“ доноси причу о две јунакиње чији се животи преплићу. Млада Шапчанка Кристина Симић средњошколских дана открила је љубав према лепој писаној речи. До сада је написала два романа
Млада Шапчанка Кристина Симић у свом новом роману „(Не)стварна“ сумирала је лепоту живота, снагу љубави, тежину губитка, моћ надања.
Током средњошколских дана открила је љубав према лепој писаној речи. Први роман „И после тебе ти“ написала је у тинејџерском добу, али је чекала прави тренутак да књигу објави. Каже да је био изазов стилски и тематски роман прилагодити нешто старијим читаоцима.
Фото: Ненад Богићевић
-У том тренутку нисам мислила да ћу се озбиљније бавити писањем. Бележила сам за себе и због себе. Дуго година сам писала дневник. Још увек бележим драгоцене тренутке. Писање је лековито– каже Кристина на друштвеној мрежи Инстаграм позната као „Мој фото дневник“.
Фото: Ненад Богићевић
-Фотографисала сам за своју душу, затим објављивала цитате. Бележим свакодневне тренутке и у њима проналазим инспирацију. Слично је било и са оба романа, настали су спонтано, из срца.
Роман „(Не)стварна“ доноси причу о две јунакиње чији се животи преплићу. Гинеколошко- акушерска сестра и млада жена која се бори за потомство срећу се у болници. Од тог тренутка за њих све се мења. Кристина је у књигу унела емоције, машту, и спојила своје две велике љубави.
[b]Књига као свадбени дар Након што је роман завршен Кристина је кренула у потрагу за издавачком кућом. Но, будући супруг је „предухитрио“ и проследио рукопис издавачкој кући „Само корак“ уз напомену да је то свадбени дар. И то је био почетак успешне сарадње.
-Радим као бабица у Општој болници „Лаза К. Лазаревић“ у Шапцу. Током једног дежурства и треће смене схватила сам да је мој посао диван и да може да буде основа за роман. Слушајући приче старијих колегиница нисам имала дилему да управо мајчинство и осећања везана за однос дете-мајка треба да буду основа за књигу. Љубав пре свега.
Слушајући приче старијих колегиница нисам имала дилему да управо мајчинство и осећања везана за однос дете-мајка треба да буду основа за књигу. Љубав пре свега.
Истиче да су старије колегинице емотивно реаговале када су прочитале роман, што јој је посебно драго. Свој професионални позив посебно цени.
Фотографисала сам за своју душу, затим објављивала цитате. Бележим свакодневне тренутке и у њима проналазим инспирацију. Слично је било и са оба романа, настали су спонтано, из срца
-За мене медицински радници у мантилима увек су били хероји. Посебно када сам била мала. Желела сам да будем један од њих. Годинама касније жеља ми се остварила. Осећај када вам је у рукама тек рођена беба је неописив. Смех, сузе, одговорност – каже уз осмех Кристина и присећа се првог порођаја. -Била сам веома уплашена, али истовремено и срећна. Плакала сам од радости. Прихватити нов живот у тренутку рођења је фасцинантно.
Кристина планира да настави да се бави писањем, и полако прикупља информације и инспирацију за ново дело. Истиче да је још увек под утиском промоције (Не)стварна и да је за њу цео просец био магичан.