Подривање и калцификација решење за будућност

Велика количина кише која је пала последњих дана неће направити проблем на ораницама у шабачком крају. Како наводи Дарко Симић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац влагу ће жедна земља депоновати и представљаће благотворну резерву биљкама у сушним месецима. Проблем ће, међутим, бити у наредним годинама, те се мора размишљати о примени другачијих агротехничких мера.
-Последњих година падавине нису равномерне. Кукурузу треба 450 литара по метру квадратном, пшеници нешто мање, а соји и сунцокрету још мање. Дешава се да та количина падне у току само два или три дана у пролеће. Поред тога, Мачва лежи на дринској води и засићени су капацитети у доњим зонама, тако да се појављују водена огледала услед подземних вода, објашњава Симић.

Истиче да пољопривредни произвођачи морају да схвате да се клима променила и да у наредном периоду морају да размишљају о мелиорацији, односно подривању земљишта, али и о његовој калцификацији. Ради се о методи коју су користили комбинати у некадашњој Југославији још давних ‘50-их и ‘60-их година прошлог века, али је у међувремену заборављена.

Влагу ће жедна земља депоновати и представљаће благотворну резерву биљкама у сушним месецима

-Најбоље би било када би у одређеним фенофазама биљке падале одређене количине кише, што у природи никада нећемо добити. Ми више немамо зимских падавина, како бисмо имали подземну влагу у зимском периоду, а пољопривреди треба та влага која се депонује у доњим зонама као резерва. Ми сада имамо више падавина у пролеће, него у јесен и зиму, а земља ту влагу не може да депонује у доњим слојевима. Када се подривањем разбије плужни ђон омогућено је кретање воде и биљке у екстремно сувим месецима неће имати недостатак влаге, наводи Дарко Симић.

Пољопривредна саветодавна и стручна служба преко организације ФАО добила је неколико подривача. Меру су примењивали на различитим земљиштима и резултати су евидентно бољи него на земљишту које није подривано.

-Мачва има добру земљу, али и изражен плужни ђон. Ми смо радили подривање и у Јаловику и у Табановићу и плужни ђон је израженији у Табановићу, иако је боља структура и тип земљишта. Земља се разбија 70 до 80 центиметара у дубину машином, али и још десетак центиметара испод тога, тако да се у односу на 25 центиметара ораничној слоја добија један метар комоције за корен биљке. Срце сваке биљке је у зони кореног система и све оно што се види изнад земље је огледало онога што се дешава испод. Поред подривања важно је и додавање кречног материјала, односно подизање Пх вредности земље. Уколико је земљиште кисело ђубриво је бачено, неће дати резултате. Пољопривредни произвођачи морају да повећају приходе, а смање трошкове и примене ове две мере су начин за то, каже Симић.

Дарко Симић, Пољопривредна саветодавна и стручна служба Шабац, Фото: Глас Подриња

Поред подривања важно је и додавање кречног материјала, односно подизање Пх вредности земље. Уколико је земљиште кисело ђубриво је бачено, неће дати резултате

Истиче да пољопривредници не морају да слушају ниједног агронома и да је најбоље да једну парцелу подрију и калцификују, а другу поред не и да посаде на обе исту културу, како би видели резултате. При том, ове мере не треба радити сваке године него на четири, пет или шест година.

-Подривање смо урадили на три хектара суровог терена у Јаловику и ту је 2022. Године било 24 тоне клипа кукуруза. Исте године на три хектара доста квалитетније земље у Мачви нису имали ни 10 тона. При том, троши се много мање горива касније по хектару, мање ђубрива. Локална самоуправа чак и субвенционише калцификацију. Верујем да у сваком селу могу да се договоре и купе неколико оваквих машина, каже Дарко Симић.