Створити амбијент предвидљивости у ланцу производње хране

Унија произвођача свиња организовала панел о актуелностима
везаних за свињарство у Србији

Одржано је неколико предавања и панел дискусија, а неке од тема биле су афричка куга свиња, спречавање уласка у земљу и ширења слинавке и шапе, спољнотрговински статус ове гране пољопривреде, пројекција развоја свињарства. О актуелностима у овој грани сточарства за Глас Подриња говори др. вет. мед. Сања Челебићанин, председница Уније произвођача свиња

- Циљ окупљања је јако лоше стање у свињарској производњи са акцентом на примарни ниво. Наши фармери и власници газдинстава који се баве узгојем већ годину дана раде испод минимума, односно тешко одржавају производњу на нивоу на којем је била, што се одражава на појаву уништавања репродуктивних запата крмача. Овог тренутка смо на рекордном минимуму по броју свиња и плашимо се ако се овакав тренд настави, да ће довести до одустајања од бављења овом граном сточарске производње. Из тог разлога су фармери препознали да једино заједно, у тимском раду са професионалним менаџментом могу да дођу до решења која би требало да резултирају стратегијом са краткорочним, средњорочним и дугорочним циљевима. Заправо, питања су где треба да стигнемо у овој грани и које мере треба предузети како би се сачувала производња - објашњава Сања Челебићанин, председница Уније произвођача свиња.

Опстани и постани конкурентан произвођач свиња
Први део панела односио се на опасности које вребају у свињарству – појава афричке куге, слинавке и шапе у земљама у окружењу. Изнете су биосигурносне мере како би свињари сачували своје запате. Други део је окренут актуелностима са акцентом на спољнотрговински биланс.
- Наиме, огромне количине меса се увозе што је оборило цену наших товљеника. По килограму живе ваге, добијали смо до пре седам дана 160 динара, а калкулација производње говори да наши фармери потроше 190 динара. Они који имају затворен циклус производње – репродукција, прасилиште, одгој, тов, они су већ шест месеци у губицима, док они који имају само једну фазе производње – тов, они већ једанаест месеци раде у минусу – наводи Челебићанин.

Адекватно информисање потрошача
У Унији произвођача свиња истичу важност поштовања законских одредби о декларисању робе које, дешава се, није адекватно или у потпуности изостаје.

- Наши кланичари добијају дозволу за увоз на име прераде, а ми у Унији оправдано сумњамо да месо које се увози не завршава само у објектима који се баве производњом производа од меса него да се директно шаље на тржиште. Имали смо неколико састанака на ту тему и добар одговор из кабинета премијера и председника Републике који су урадили све да нам отворе простор за дијалог и могућност да изнесемо наше ставове. Желимо заправо да знамо где то месо из увоза, а ради се о 7.700 тона, заиста завршава. Када одете у маркет, месо у расхладним витринама често нема декларацију на којој треба да буду истакнути датум и објекат клања, рок употребе. То је између осталог оно за шта се Унија бори – да домаћи потрошач буде заштићен и да има информацију у складу са законом о заштити потрошача.

У Унији произвођача свиња Србије је и око 100 малих произвођача из Мачве и Срема.
-Традиција у Србији је да имамо велики број тзв. малих произвођача, и они су заправо та сила која нам заправо даје простор да будемо самодовољни у производњи хране. Из тог разлога и јесте јако важно да се са њима ради, да им се помогне – каже Сања Челебићанин.

Формирање цена
На цену процеса производње утиче и забрана употребе ГМО хране. У Европској унији, Шведска је једина земља која је „ГМО фрее“. Ми имамо забрану употребе а са друге стране немамо дозволу да обележимо месо из увоза где ће стајати да су животиње јеле генетски модификовану храну. И опет се враћамо на неопходност пружања информација потрошачу, да купац може да бира оно што му одговара. Немамо следљивост, да знамо, као што је било раније, када сте могли према инструкцијама Управе за ветерину да увезете замрзнуто месо које иде у објекте одобрене за прераду и само у њима може да се одмрзава (коморе за дефрост, посебни микроклиматски услови). Ми сад не знамо да ли се такво месо налази у малопродаји, није обележено, и то је један од проблема чиме се Унија интензивно бави – истиче Челибићанин.

Тренутно у Србији има око 2.300.000 свиња. Мишљења сам да ми имамо довољно домаћих свиња да напунимо витрине продавница са свежим месом. Око 35 одсто меса нам треба из увоза за потребе прерађивачке индустрије

Значај удруживања
Унију произвођача свиња Србије чине Удружење произвођача свиња Србије – Мачва и Срем, Удружење произвођача Бачка, Удружење произвођача Централне Србије и Удружење одгајивача Србије.

- Долазимо до значаја удруживања јер само на тај начин, као озбиљни чиниоци, можемо очекивати да нас они који одлучују озбиљно схвате. Наступамо као Унија четири репрезентативна Удружења која покривају око 90 одсто производње свиња у Србији и то нам даје „тежину“ у преговорима. Само заједничким снагама можемо утицати да се створе конкурентни услови за пословање. Ми не очекујемо да се забрани увоз меса али тражимо да се пропишу јасне здравствене мере, под којим условима оно може да уђе у земљу. Са друге стране, за нас је тржиште прилично затворено, живо свињско и живинско месо можемо да извозимо само у БиХ, Црну Гору и Северну Македонију – објашњава председница Уније произвођача свиња Србије.

С.Г.