Села општине Владимирци као ђердан расута су око Саве у дане око најрадоснијег празника свих Срба. А са колена на колено негује се предање од дедова и бака и додаје помало ововремених зачина. Велики петак дан пострадања Христа уз тиховање у знаку је кувања јаја углавном у црвеној боји или луковини. Претходно је машти подлога било надахнуће углавном домаћица уз веровање да колико се јаја ишара толико се греха домогне опроста а чувари се ноћ пре кувања нађу у посуди са чуваркућом. Сам чин кувања само је ниска лепих, топлих жеља примерено ишчекивању самог Васкрса.
Фото: Canva
На најрадоснији дан Хришћана гнезди се радост а предњаче најмлађи док би старине збориле приче о попи који је долазио да свети водицу у пратњи црквењака са плетеним цегером који је у посту народ пунио управо јајима или тек понеким талиром. Беху по времешнима тешка времена а точак истине задеси нас и ових лета. Опет се ломе братска копља и тврде недорасли искушењима хараче свој род а честити и некад и сад понизно ћуте надајући се помоћи и Васкрслог Христа.
У том раму је традиција да се чувар од прошлог лета или пусти низ воду поточића и речица или пак закопава под младицу воћа. Сама трпеза временом постала мерило о долазећем лету, о надама да ће богато родити и поља и донети богате дарове и до наредног Васкрса. Све опет у раму жеља Христо Васкрсе, Ваистину Васкрсе....
Фото: Canva
Празник породица које су знале бројати чеља и са десетак чупавих глава уз наду да ће и потомци понизношћу одолети свакој пошасти и безумљу. Да васкрсне добро као плодна ораница која заталасалим побрђима белим хлебом рани и да припомогне у сваком дану свјим богатим даровима. Од башти до класја жита, зрневља кукуруза, небројених навиљакасена, корпи поврћа и воћа којима Посавина обилује. Да се негује победа живота над смрћу а шарано црвено јаје само је симбол да се добро вазда добрим узвраћа.
Фото: Canva
Фото: Canva
