Из мачванског речника: Приче које говоре речи (18. део)
На нашем језичком путовању стигли смо до речи на слово „п “
„Једна од најкарактеристичнијих слика Мачве су њене предошње речи и изрази. Многе од тих речи су донете досељавањем, ратовима и бежанијама, бројне су створене у Мачви, а током година су доправљане, преправљане, умекшане, раздрљене, разлабављене, премешене, накићене, укварене, нагрђене; неке су добиле посебан звук. Речи су извирале из ракије, из сватова, са вашара, са њива и моба, али и из страдалништва мачванског, бежанија, испод црних марама мајки и сестара мачванских, из непрестаног труда и зноја... Служиле су и послужиле, каткад су одслужиле, а најбројније ваљају и у употреби су и данас“, напомињу аутори књиге „Ваке се речи говору у Мачви“ Миомир Филиповић Фића и Драгана М. Аврић у предговору првом издању. У другом, допуњеном и прерађеном, на путу откривања језичког блага мачванског краја, стигли смо до нове станице. То су речи и изрази на слово „п“, а ми смо пробрали неке које ћете можда и препознати. Уживајте у избору речи које су аутори књигом отргли од заборава.
палоција генерација, вршњаци, исписници. Скоро цела моја палоција из села је ошла у рат 1914-те а пола се није вратило! в. парњак.
парија сиромашан, одбачен, презрен човек. Сахрањен је бедно, сиротињски, као парија какав! О сахрани песника Владимира Јовановића у Шапцу августа 1899. године.
пасентовати (од: пасовати) 1. пасовати, уклапити, усклађивати. 2. нешто што се уклапа, одговара жељи, замисли или мери; пасентује- пасује, одговара, уклапа се. Сад би ми пасентовала / пасовала једна ракија! Оћемо ли још по једну? Не могу, нешто ми данас не пасентује! Она нако ситна, некако не пасентује нолком човеку! Знаш како би ми пасентовало /пасовало да купим од њега ону ливаду у Забрану! в. пасент, в. пасовати.
перчин коса у мушкараца исплетена у кику која је падала преко леђа (вирила је испод шубаре или феса) и која је представљала мушки понос, мушкост и снагу и ношена је скоро до краја Првог српског устанка. Забележено је да је 1810. године вожд Карађорђе одсекао свој перчин и наредио војницима да ураде исто. Разлог је био тај што је Карађорђе приметио да Турци у бојевима хватају Србе за перчине и одсецају им главе. И поред тога, искорењивање перчина међу српским народом у целини па и у Мачви није ишло лако. Срби се нису радо одвајали од овог традиционалног обичаја и мушког поноса, те су се опирали новој моди готово кроз цео 19. век.
петљавина 1. погр. особа нејасног става, непоуздана, нешто мути, петља, петљарош, компликатор. 2. особа која се нечим бави површно и непосвећено. 3. за особу која много ради али без видљивих резултата каже се да петљари, преживљава, сваштари. в. петљати.
