Уметнице из Ликовне збирке Народног музеја у Шапцу
Многи ће моје слике чувати, а моје име помињати
„Мењали су се друштвени односи, положај уметница унапређен је с повећањем права жена. Он декларативно постаје равноправан, али неретко препуштен традиционалном наслеђу и индивидуалним уређењима унутар породичне или службене заједнице. Појединима од њих живот самосталне и независне жене и уметнице био је раван правом подвигу, уз одрицања и пожртвованост, али и одлучност да се у уметности остваре све до друге половине 20. века“
Збирка ликовне уметности шабачког Народног музеја настајала је и развијала се заједно са осталим музејским фондовима, од заједничког почетка у кафани Мира Маре до формирања значајног фундуса који пружа небројено начин за реализацију и презентацију ове установе културе. Посебну вредност збирци дају дела уметница. Ретка и значајна дела поред уметничке вредности поседују и историјску, друштвену.
Фото: Глас Подриња
-Највећи ликовног фонда настао је откупима, али поклонима дародаваца и уметника. Зора Јелесић, Иванка Зорић, Марија Јовановић, др Ружица Војић, Одета Оро, породице Миликић Јовановић, Ралетић, Динић, Станић, Михајловића више десетина уметника, били су дародавци с визијом о значају баштињења и узвишености даривања. Немали број предмета приновљен је и откупом за који се трудимо да буде систематски, с намером да се колекција допуни недостајућим савременим ауторима, као и делима значајних уметника из претходних епоха. Збирку чине дела настала у распону од 18. до 21. века, а њена слојевитост огледа се у заступљености различитих аутора, темата и уметничких дисциплина: уље, акрил, скулптура, цртеж, акварел, графика, пастел, темпера, комбинована техника, видео, фотографија, рељеф, икона – појашњава историчарка уметности и музејска саветница Татјна Марковић која је уједно и организаторка изложбе “Уметнице из Ликовне збирке Народног музеја у Шапцу” .
Фото: Глас Подриња
-Музеј као установа чува дела знаменитих уметница, али и њихове личне предмете, сведочанства, фотографије. Желимо да кроз поставку покажемо да су оне стварале у временима која нису била наклоњена женама. Оне су морале да се изборе за своје место у уметничком свету. Позивам суграђане да посете Народни музеј и погледају изложбу - рекао је в.д. директора Народног музеја Ђорђе Скробић.
Неустрашиво крчиле пут женској уметничкој равноправности За поставку је одабрала радове уметница из Ликовне збирке Музеја како би приказала уметничко стваралаштво жена. Верује да је допринос жена у локалној, али и широј уметничкој заједници веома значајан.
-Концепт изложбе доноси нов поглед на уметност и основни ниво истраживања заснован је на полном идентитету, али могао би да отвори читав низ питања, попут оног каква је заступљеност уметница у збирци у односу на мушке колеге. Одговор који може одмах да уследи је далеко мања! Иако су током 19. века то били појединачни случајеви храбрих и ослобођених појединих, од почетка 20. века све је већи број уметница и јавних радница које су готово неустрашиво крчиле пут женској уметничкој равноправности. У складу с друштвеним контекстом времена, уметност данашњице не заостаје у женском стваралаштву у односу на мушко, те сходно томе и врој савремених уметница заступљених у збирци је далеко већи него из времена прве половине 20. века – додаје музејска саветница.
Фото: Глас Подриња
Пионирке уметности Истиче да су представљена дела сликарки које слободно можемо назвати уметницама пиониркама. Верује да су поменуте пионирке начиниле наизглед мале кораке, али суштински искорак од „седам миља“ за све жене.
-Мара Лукић Јелесић, Бета Вукановић, њихива уметност, образовање и интелект, нису заостајали за њиховим колегама уметницима. Током двадесетог века мењали су се друштвени односи, положај уметница унапређен је с повећањем права жена. Он декларативно постаје равноправан, али неретко препуштен традиционалном наслеђу и индивидуалним уређењима унутар породичне или службене заједнице. Појединима од њих живот самосталне и независне жене и уметнице био је раван правом подвигу, уз одрицања и пожртвованост, али и одлучност да се у уметности остваре. О томе сведоче и речи Надежде Петровић: „Ја хоћу да сам сликар, а не жена. Жена има доста.“ Данас уметност није питање пола – наглашва историчарка уметности.
Фото: Глас Подриња
Фото: Глас Подриња
Фото: Глас Подриња
Фото: Глас Подриња
Фото: Глас Подриња
