Од Стојана до Аврама

Још у раном деветнаестом веку, веле неке приче, по каванама, на коцкастој табли, људи су померали „нека дрвца“. Волео је то славни Стојан Чупић, знан као Змај од Ноћаја, беше то разонода и за трговце по којима је наш крај био познат. Играли су шах, мада та реч пролазницима и посматрачима није значила. Древна игра с истока дуго је кроз време путовала до наших крајева. Бурна времена претпрошлог века, настанак и нестанак, а потом коначно васпостављање српске државе кроз два Устанка, бројне сукобе и дипломатије, појела су приче о шаху, но сећање није нестало.

Када је др Јосиф Аврам Винавер, поткрај тог столећа из Варшаве дошао у Шабац, донео је први рендген апарат, увео новине у медицини тог доба, али је понео и свој хоби, шах. Уживао је у игри у не баш много слободног времена, а када је створио групу заљубљеника у шах одлучио је да оснује шах клуб. Тачан датум оснивања Шаховског клуба „Подриње“ није познат, али су хартија и тинта забележиле април 1905. године.

Тога месеца, пре 120 година, играли су у Београду, београдски и шабачки шахисти. О том мечу је писао Аврамов славни син Станислав, кажу да се и у загребачкој штампи нашао неки редак. Меч је игран на шест табли, резултат није забележен, но ова година води се као година оснивања, а тај меч као први у историји шабачког шаха.