Симултанке и Лига Среза

Као и после Првог, тако се шах вратио и после Другог светског рата. Крај педесетих и почетак шестдесетих је период када је центар шаха у Подрињу Лозница, предвођена браћом Кићовић, Божидаром и Драганом. Ондашњи шабачки „Раднички“ је у Лиги са Лозиничанима. Глас Подриња бележи један првенствени меч Радничког и Лознице 1960. године, у коме су, како истиче аутор „Лозничани још једном тријумфовали и доказали да немају такмаца у Срезу“.

Раднички је поражен 6:2. Победе за Шапчане остварили су Шормаз који је надмудрио Ђурића и Алексић, бољи од Ђукића. Поражени су: Селаковић (од Боже Кићовића), Радојевић (Д. Кићовић), Симић (Стојановић), Димитријевић (Красавчић), Николић (Велендарић) и Бојовић (Глигорић).

Ивков у Шапцу
Настављена је и традиција симултанки великих шахиста. Почетком 1960. године, у сали ресторана „Зорка“ симултанку против шахиста из Шапца, на 26 табли, играо је један од највећих српских шахиста свих времена Бора Ивков. У том тренутку је велемајстор, освајач три сребра на Шаховским олимпијадама, вицешампион државе и бивши јуниорски првак света (касније је освојио још десет олимпијских медаља, две су златне, као и четири европска одличја). Велемајстор је победио Шапчане 23:3. Поразио га је само млади Васа Станковић (другокатегорник), а ремизирали су против великана: Јован Шормаз, Миомир Радојевић, Боривоје Димитријевић и Светозар Тасић (представник ЈНА).