Фото: Глас Подриња
На територији Мачванског округа од почетка године нема забележених случајева лептоспирозе
Избегавати могуће заражен терен или воду
Болест се не шири са једног човека на другог
Иако увек постоји шанса за појаву лептоспирозу и у Србији, то није нужно нити је везано за потвђене случајеве у земљама у окружењу.
-Годинама уназад није било епидемијског јављања лептоспирозе већ појединачних случајева. Оно што се бележи у земљама у окружењу такође се не може окарактерисати као епидемија уколико није везано за исто место. Лептоспироза је заразна болест из групе зооноза која се преноси са животиње на човека. Преноси се преко излучевина животиња, секрета и не мора да буде директан контакт већ се може пренети и путем контаминиране воде или земљишта јер бактерија остаје „у животу“ још неко време након излучивања. На тај начин може доћи до заражавања и најчешће је у питању професионално обољење везано за ветеринаре, сточаре, раднике у кланицама а може се јавити и код рекреативаца. То значи да можда због непажње, они који бораве у води, нарочито стајаћој, не обрате пажњу на могућност да је она контаминирана – објашњава др Драгана Радојичић, епидемиолог у Заводу за јавно здравље Шабац.
Лептоспироза улази кроз посекотине и оштећења на кожи или преко слузокоже носа и уста.
-Најчешће је везана за глодаре али могу да је имају и друге животиње попут крава, коза, мачки и могу да буду без клиничке слике а да је излучују у дужем временском периоду а да уопште не можемо да препознамо шта је узрок односно ко је носилац. Дијагностика је тежа управо због изостанка сумње да се ради о баш тој болести. Прва фаза је доста слична грипу после које наступа друга која већ може да угрози органе. Узорци крви под сумњом на бактерију лептоспиру шаљу се на Торлак – наводи др Радојичић.
Мере превенције обухватају избегавање потенцијално контаминираног подручја, воде, земљишта. „Потребно је покривати посекотине и огреботине пре контакта са земљом, блатом или водом која може бити контаминирана урином заражених животиња“ наводи Батут.
У Србији, последња већа претња епидемије лептоспирозе у Србији забележена је 2014. године, после поплава.
- У последњих десет година у Србији је од лептоспирозе оболело 45 лица, два случаја са смртним исходом. Од 2014. до 2018. године на Мачванском округу забележено је до 18 оболелих на годишњем нивоу, од 2019. до 2022. године, није било оболелих. Три случаја су потврђена 2023. године, по један у Шапцу, Лозници и Коцељеви и прошле године, један случај у Лозници. Од почетка године немамо доказан ниједан случај оболевања од лептоспирозе – наводи др епидемиолог Драгана Радојичић.
-Годинама уназад није било епидемијског јављања лептоспирозе већ појединачних случајева. Оно што се бележи у земљама у окружењу такође се не може окарактерисати као епидемија уколико није везано за исто место. Лептоспироза је заразна болест из групе зооноза која се преноси са животиње на човека. Преноси се преко излучевина животиња, секрета и не мора да буде директан контакт већ се може пренети и путем контаминиране воде или земљишта јер бактерија остаје „у животу“ још неко време након излучивања. На тај начин може доћи до заражавања и најчешће је у питању професионално обољење везано за ветеринаре, сточаре, раднике у кланицама а може се јавити и код рекреативаца. То значи да можда због непажње, они који бораве у води, нарочито стајаћој, не обрате пажњу на могућност да је она контаминирана – објашњава др Драгана Радојичић, епидемиолог у Заводу за јавно здравље Шабац.
Лептоспироза улази кроз посекотине и оштећења на кожи или преко слузокоже носа и уста.
-Најчешће је везана за глодаре али могу да је имају и друге животиње попут крава, коза, мачки и могу да буду без клиничке слике а да је излучују у дужем временском периоду а да уопште не можемо да препознамо шта је узрок односно ко је носилац. Дијагностика је тежа управо због изостанка сумње да се ради о баш тој болести. Прва фаза је доста слична грипу после које наступа друга која већ може да угрози органе. Узорци крви под сумњом на бактерију лептоспиру шаљу се на Торлак – наводи др Радојичић.
Мере превенције обухватају избегавање потенцијално контаминираног подручја, воде, земљишта. „Потребно је покривати посекотине и огреботине пре контакта са земљом, блатом или водом која може бити контаминирана урином заражених животиња“ наводи Батут.
У Србији, последња већа претња епидемије лептоспирозе у Србији забележена је 2014. године, после поплава.
- У последњих десет година у Србији је од лептоспирозе оболело 45 лица, два случаја са смртним исходом. Од 2014. до 2018. године на Мачванском округу забележено је до 18 оболелих на годишњем нивоу, од 2019. до 2022. године, није било оболелих. Три случаја су потврђена 2023. године, по један у Шапцу, Лозници и Коцељеви и прошле године, један случај у Лозници. Од почетка године немамо доказан ниједан случај оболевања од лептоспирозе – наводи др епидемиолог Драгана Радојичић.
С.Г.
Најновији број
4. септембар 2025.
