Састанак генерације после 40 година

Из Крушевца, Београда, Лознице, Зрењанина, Инђије, Немачке, Аустрије, кренули су пут Шапца, Пољопривредне школе, бивши ученици, матуранти из 1985 године, а повод окупљање генерације након 40 година.

Дружење је почело у школском парку, где су се препознавали другари, али и поздрављали кумови и пријатељи, распитивали за здравље и породице.

Директор школе Предраг Савић, поздравио је бивше ученике и позвао их да погледају школу, кабинете, да виде како сада то изгледа, да потраже своје учионице. Разредне старешине Јелица Марјановић, Мира Обрадовић, Гордана Анђелић и Тома Којић су уз прозивку упутили речи похвала овој генерацији. Пољопривредни техничари,заштита биља, агроекономски, прехрамбени техничари и ветеринари, средњу школу завршило преко 200 матураната.

На скупу након 40 година било је преко 120, многи нису међу живима, неке је болест спречила да дођу али и животни пут је неколицину одвео на друге континете и далеке земље. Међутим и они су знали да се генерација окупља,чули утиске и поздраве.

Фото: Приватна архива

Највећи број је како рекоше остао у Шапцу, околини Шапца, на својим огњиштима, имањима, баве се пољопривредом – неки рекоше, како струка, а неки како традиција налаже. Други су предузимљиви трговци, откупљивачи, хладњачари, предузетници, кувари, власници пољопривредних и ветеринарских апотека, амбуланти, компанија, запослени у администрацији, књиговође, има и сликара, професора.
Како рекоше највише је наставило школовање на Вишој пољопривредној школи, многи успешно привели крају, неки не. Затим на Пољопривредном факултету у Земуну и Новом Саду и Ветеринарском факултету .Више од 30 дипломираних инжењера и ветеринара, међу којима су и два доктора нуака др Дејан Инђић и др Александар Дрљачић.

Јелица Марјановић, разредни старешина агроекономским техничарима из 1985. рече да је задовољна, да је пратила све ове године где су и шта раде њени бивши ђаци, да су постали добри и честити људи, да су како рече надмашили своје учитеље што је највећа похвала. Да су у великим недаћама распад државе, ратови, санкције, бомбардовање и друге животне и друштвене неприлике, успели да сачувају породице, децу изведу на пут, добију унуке.

Дружење се наставило у ресторану Мањеж до дубоко у ноћ,уз обећање:“видимо се за пет година“.