За неколико дана очекују га пријемни испити на два факултета - Бечки конзерваторијум и ФМУ у Београду: Спреман сам за велики рад и труд
Алекса Радановић, матурант Средње музичке школе у Шапцу у класи професорке клавира Гоаре Ноне Лазић, одржао је турнеју солистичких концерата у Црној Гори и Србији. Први наступ био је у Шапцу у априлу, потом у мају месецу вече за памћење поклонио је свом родном граду Херцег Новом, затим и у Београду. Концепт концерата је био заснован на комбинацији класичне и модерне филмске музике. Гости на Алексиној мини турнеји биле су његове колеге и пријатељи Ена Бојић и Немања Петровић на виолини и Ружица Турсуновић на флаути у квартету под називом „НЕРА“ који је акроним имена ове уметничке дружине. Позитивне реакције публике на концертима нису изостале што је младим музичарима дало подстрек да наставе са организацијом концерата од којих ће један велики, нада се, бити у Шапцу. Све то је само један од повода за разговор са Алексом, једним од многих успешних и талентованих ученика који су изашли из шабачке Музичке школе и који планирају да наставе пут музике и уметности.
Квартет “Нера”, Фото: Приватна архива
Музички почеци везани за кларинет Млади Херцегновљанин основно музичко образовање завршио је у родном граду. Средњу музичку школу уписује у Шапцу а успеси, награде на бројним такмичењима, нижу се од старта.
-Моја најбоља другарица је уписала Музичку школу у Херцег Новом па сам и ја решио да јој правим друштво и тако је све почело. Први пут сам тада чуо како тема из мог омиљеног цртаног филма „Пинк Пинтер“ звучи на кларинету, и нисам имао дилему да ће баш то бити инструмент који ћу свирати. Међутим, после четири године током којих сам имао прилику да се сусрећем и са другим инструментима, схватио сам да ме ипак више привлачи клавир и прешао на тај одсек. Игром случаја и среће упао сам у класу код професорке Нивес Ненадовић, дивне жене и педагога која ме је научила да волим то чиме се бавим. И данас мислим да је основна музичка школа место где се стиче љубав према музици, а да је средња школа само надоградња те љубави – прича Алекса Радановић.
Фото: Приватна архива
Моји су другови, великог срца По завршетку основне школе у родном граду, за Алексу није било упитно да ли ће наставити у смеру музике. Велику подршку како истиче, увек је имао од мајке са којом је заједно за наставак школовања, одабрао Шабац где има бака-тетку.
-Испоставило се да смо добро одабрали. То сада, после четири године проведене овде на школовању, могу да кажем без икакве дилеме. Музичка школа у Шапцу је одлична, такав је и наставни кадар, пружа могућност за учење, напредовање. Прве две године сам био у класи код јако добре професорке и педагога Гордане Пандуровић, а после тога до краја средње школе у класи код Гоаре Ноне Лазић. Врло брзо сам се навикао на Шабац, на окружење које је у почетку био круг пријатеља из школе. Јако је важно што сам тада имао подршку свих, подстицали смо једни друге да будемо што бољи, да истрајемо, разумели се. Сада имам доста пријатеља и који нису из света музике али и даље ми је јако битан тај „наш“ круг из школе јер нас повезују заједничке теме, „муке и науке“, сличне обавезе – објашњава Алекса.
Са професорком Гоаром Ноном Лазић, Фото: Приватна архива
Публика осећа искрену емоцију И кроз само школовање, низали су се наступи али и подизала очекивања, од себе самог и окружења. Није било увек лако, нарочито на почетку, изаћи сам за клавиром пред пуну салу публике, али и то сматра изазовом који је неопходан да би се био бољи и успешнији.
-Професорка Нона је изузетна, имао сам среће да будем њен ученик. Много значи подршка и пре свега разумевање које она несебично пружа и које ми је доста помогло кроз школовање. Класична музика је оно што се подразумева, али волим да „изађем“ из тог комфора, па тако радим аранжмане за клавир на филмску музику. Наш квартет „Нера“ је свирао те аранжмане на концертима и на сваком је била невиђена реакција публике. Добили смо и неколико понуда за наступе, између осталог и за учешће на Херцег фесту где бисмо на великој отвореној сцени испред Музичке школе у Херцег Новом одржали целовечерњи концерт. Оно што ме је изненадило јесте да се људи јављају после наших концерата да буду спонзори и да нам помогну у организацији неких наредних. Много нам значи то што су многи препознали наш таленат и труд – истиче Алекса.
Себе у будућности видим у родном Херцег Новом како преузимам све обавезе и одговорности у установама из области уметности. Организација великих музичких догађаја је нешто чему бих се озбиљно посветио. Схватио сам да свој град волим највише на свету и у њему видим себе са породицом као организатора концерата, такмичења. Знам да ћу дати све од себе да свом Херцег Новом пружим оно што заслужује.
И Беч и Београд Млади пијаниста ових дана се припрема за пријемне испите за упис на Бечки конзерваторијом и на Факултет музичке уметности у Београду, одсек клавир.
-Филмска музика и модерна музичка продукција је оно што ме занима осим мог основног опредељења, а то је наставак усавршавања за клавир. Заиста гајим огромно интересовање према филмској музици и то је оно чиме планирам да се бавим кроз наставак школовања у Бечу, а клавир је приоритентни начин на који се изражавам и тим путем ћу сигурно наставити. Надам се и верујем да ћу успешно положити пријемне испите на оба и да ћу студирање успети да ускладим. Моја порука је јасна за све оне који планирају да запливају у музику - да то учине само ако искрено желе и воле. Ако су спремни да се одрекну неких других ствари, нека само наставе. И најмања доза сумње није добра. Музика је пуна лепих ствари, изненађења, али и одрицања. – поручује талентовани пијаниста.
Квартет “Нера”, Фото: Приватна архива
Фото: Приватна архива
Са професорком 
