ИН МЕМОРИАМ
Понео сам позивницу за промоцију романа Анђелке Радовановић „Аласка колиба“ и био запањен јер је супруга доктора Мила Глишића рекла да је доктору позлило и да је у шок соби. Нисмо се више дана чули госпођа Јагода И ја и сматрао сам да њеном супругу Милу, нашем уваженом пријатељу, је боље. Ипак, у суботу ми је јавила да је преминуо њен супруг. Који је од рођења па до упокојења провео свој живот и радни век у свом омиљеном Шапцу. Припремајући се за 120 година шаха у Шапцу и бавећи се животом др Аврама Винавера, прочитао сам поново из књиге Драгана Ивановића „Колевка здравства у Србији“ под насловом „Анестезија и реанимација“ следеће редове: „ГЛИШИЋ Миливоја МИЛОРАД је изданак угледне шабачке породице са Камењака, у којој је однеговано више врло успешних трговаца, адвоката, лекара, новинара... Не случајно носи име стрица, иначе познатог хирурга са дипломом Универзитета у Паризу, а медицину (у Прагу) завршила и тетка Радмила. Тако примаријус и специјалиста анестезије Милорад, оним што је до сада остварио у медицини и даровао шабачком здравству, значајно доприноси очувању угледа породице чије је разгранавање почело далеке 1865. године.
Рођен је 6. октобра 1942, Гимназију у Шапцу завршио 1962, а Медицински факултет у Београду 1968. Стажирање, војни рок, па лекар опште праксе до специјализације анестезиологије 1976. Само коју годину потом, тачније 1980, именован је за начелника службе анестезије и на тој дужности остао више од две деценије – све до новембра 2001. Од службе је створио пример за углед а организовао и четири анестезиолошке секције из којих је десетак лекара завршило и специјализацију.
Годинама био и предавач у Медицинској школи у Шапцу, па написао и на сусретима анестезиолога саопштио тридесетак стручних радова. Примаријус је од 1983. Има два сина. Милан је дипломирао на Правном факултету, а млађи после гимназије је такође дипломиирао Правни факултет и бави се адвокатуром.
Такође из споменуте књиге нешто и о струци: Издвајањем из опште хирургије 1974. је настала и служба за анестезију и реанимацију, са двоје специјалиста: др Александром Кировским и де Весном Мужевић и др Милорадом Глишићем на специјализацији анестезиологије... У априлу 1976. Специјализацију завршава др Милорад Глишић, а већ 1979. године служба анестезије бива поверена овом младом, амбициозном и послу до крајности оданом специјалисти анестезије, данас примаријусу. На овом раднм месту остао је више од две деценије и готово до перфекције довео три врло битна услова за функционисање овакве службе: услове рада, дисциплину и однос према пацијентима. Од 2001. је саветник за медицинске послове генералног директора Медицинског центра др Слободана Мирковића...
Из једне друге књиге „Пошетали шабачки трговци“ Новице Прстојевића, могу се такође пронаћи редови посвећени Глишићима: „У кућу Глишића, у којој се увек осећао ритам и пулс демократске Европе, после Јована Цвијића и Винавера, долазили су, често и радо, и Жика Поповић, Добрица Милутиновић, Радивоје Раћа Марковић и касније, по Другом светском рату, Љубиша Јовановић, Теја Тадић, Мавид Поповић, Мира Ступица... Овде се, захваљујући Глишићима који су се школовали на разним странама, увек нешто ново могло сазнати. Овде је интелектуални Шабац имао блиставе тренутке свог монолога...“
Иако нисам интиман пријатељ др Мила, нити колега, споменуо бих неколико епизода из дружења.
Доктор је спомињао и професора Лалевића који му је и рођак и био дугогодишњи лекар председника Југославије. Поседује и књигу успомена Предрага Лалевића са посветом, а ја из моје библиотеке издвајам неколико редова из те књиге: „ Универзитет у Копенхагену и чувена клиника Мејо... вероватно је све то и допринело да будем изабран за Титовог лекара...“ У изградњи анестезије у Шапцу велика подршка био је проф. др Предраг Лалевић, иначе Милов зет, који је оснивач модерне анестезије у бившој Југославији, уједно и Титов лекар, тако да је Миле добио велику подршку у организацији анестезије у Шапцу, а поставио је темеље и анестезије у Шапцу.
Моја мајка која је рођена у Пироту, причала ми је о значајном лекарском трагу доктора Глишића, (стрица др Мила) у Пироту и околини. Када је пак моја мајка била болесна у Шапцу, доктор Миле Глишић наследник медицинског пута рођака који је ординирао у Пироту и пресудно утицао на млађег рођака, мама ми је увек говорила да је велики Шапчанин, лекар на почетку, био леп као доктор Килдер, у то време је та серија освојила наше мале екране. Лепота људима, било женама или мушкарцима може да прави сметњу? А путујући по свету, слушао сам да након знатижеље чиме се баве, а одговор је био лекар, врата свуда у свету су широм отворена докторима. А доктор Миле је имао и једно и друго. Доктор Глишић је често спомињао у разговорима доктора Икодиновића, доктора Микицу Поповића, Василиће, Цана Васића, Ђоку Ђукића. А пошто су му родитељи људи театра, дружио се и са људима из те бранше.
Једном приликом када се вратио познати сликар и сценограф Влада Лалицки из Јужноафричке Републике, доктор Миле није дошао док није обукао одело и испоштовао догађај-сусрет са познатим сликаром, својим пријатељем. Волео је реку Саву, ФК Мачву, дружења са ветеранима, и његов Камењак, и у Шапцу је остао до краја иако је могао да гради успешну каријеру и у другим великим центрима. А изнад свега је поштовао васпитане и образоване индивидуе. Ценио је знање.Његовим прераним одласком Шабац је остао сиромашнији за боју његове необичне личности. Одлазе вредни, заслужни људи... Остали смо без великог човека, великог стручњака, доктора и пријатеља, а његова породица без дивног супруга, оца и деке. Нека то буде пролог, ин мемориам доктор Миловог живота.
Рођен је 6. октобра 1942, Гимназију у Шапцу завршио 1962, а Медицински факултет у Београду 1968. Стажирање, војни рок, па лекар опште праксе до специјализације анестезиологије 1976. Само коју годину потом, тачније 1980, именован је за начелника службе анестезије и на тој дужности остао више од две деценије – све до новембра 2001. Од службе је створио пример за углед а организовао и четири анестезиолошке секције из којих је десетак лекара завршило и специјализацију.
Годинама био и предавач у Медицинској школи у Шапцу, па написао и на сусретима анестезиолога саопштио тридесетак стручних радова. Примаријус је од 1983. Има два сина. Милан је дипломирао на Правном факултету, а млађи после гимназије је такође дипломиирао Правни факултет и бави се адвокатуром.
Такође из споменуте књиге нешто и о струци: Издвајањем из опште хирургије 1974. је настала и служба за анестезију и реанимацију, са двоје специјалиста: др Александром Кировским и де Весном Мужевић и др Милорадом Глишићем на специјализацији анестезиологије... У априлу 1976. Специјализацију завршава др Милорад Глишић, а већ 1979. године служба анестезије бива поверена овом младом, амбициозном и послу до крајности оданом специјалисти анестезије, данас примаријусу. На овом раднм месту остао је више од две деценије и готово до перфекције довео три врло битна услова за функционисање овакве службе: услове рада, дисциплину и однос према пацијентима. Од 2001. је саветник за медицинске послове генералног директора Медицинског центра др Слободана Мирковића...
Из једне друге књиге „Пошетали шабачки трговци“ Новице Прстојевића, могу се такође пронаћи редови посвећени Глишићима: „У кућу Глишића, у којој се увек осећао ритам и пулс демократске Европе, после Јована Цвијића и Винавера, долазили су, често и радо, и Жика Поповић, Добрица Милутиновић, Радивоје Раћа Марковић и касније, по Другом светском рату, Љубиша Јовановић, Теја Тадић, Мавид Поповић, Мира Ступица... Овде се, захваљујући Глишићима који су се школовали на разним странама, увек нешто ново могло сазнати. Овде је интелектуални Шабац имао блиставе тренутке свог монолога...“
Иако нисам интиман пријатељ др Мила, нити колега, споменуо бих неколико епизода из дружења.
Доктор је спомињао и професора Лалевића који му је и рођак и био дугогодишњи лекар председника Југославије. Поседује и књигу успомена Предрага Лалевића са посветом, а ја из моје библиотеке издвајам неколико редова из те књиге: „ Универзитет у Копенхагену и чувена клиника Мејо... вероватно је све то и допринело да будем изабран за Титовог лекара...“ У изградњи анестезије у Шапцу велика подршка био је проф. др Предраг Лалевић, иначе Милов зет, који је оснивач модерне анестезије у бившој Југославији, уједно и Титов лекар, тако да је Миле добио велику подршку у организацији анестезије у Шапцу, а поставио је темеље и анестезије у Шапцу.
Моја мајка која је рођена у Пироту, причала ми је о значајном лекарском трагу доктора Глишића, (стрица др Мила) у Пироту и околини. Када је пак моја мајка била болесна у Шапцу, доктор Миле Глишић наследник медицинског пута рођака који је ординирао у Пироту и пресудно утицао на млађег рођака, мама ми је увек говорила да је велики Шапчанин, лекар на почетку, био леп као доктор Килдер, у то време је та серија освојила наше мале екране. Лепота људима, било женама или мушкарцима може да прави сметњу? А путујући по свету, слушао сам да након знатижеље чиме се баве, а одговор је био лекар, врата свуда у свету су широм отворена докторима. А доктор Миле је имао и једно и друго. Доктор Глишић је често спомињао у разговорима доктора Икодиновића, доктора Микицу Поповића, Василиће, Цана Васића, Ђоку Ђукића. А пошто су му родитељи људи театра, дружио се и са људима из те бранше.
Једном приликом када се вратио познати сликар и сценограф Влада Лалицки из Јужноафричке Републике, доктор Миле није дошао док није обукао одело и испоштовао догађај-сусрет са познатим сликаром, својим пријатељем. Волео је реку Саву, ФК Мачву, дружења са ветеранима, и његов Камењак, и у Шапцу је остао до краја иако је могао да гради успешну каријеру и у другим великим центрима. А изнад свега је поштовао васпитане и образоване индивидуе. Ценио је знање.Његовим прераним одласком Шабац је остао сиромашнији за боју његове необичне личности. Одлазе вредни, заслужни људи... Остали смо без великог човека, великог стручњака, доктора и пријатеља, а његова породица без дивног супруга, оца и деке. Нека то буде пролог, ин мемориам доктор Миловог живота.
Јован Рукавина
Најновији број
14. август 2025.
