Хаџи Саша Мишић, аутор некада веома популарне емисије „Паклена кухиња“ био је председник жирија прве Церске гулашијаде. Искористили смо прилику да попричамо са њим, на тему гулаша, а и о неким другим стварима.
Да ли сте некада већ били на Церу и какви су Вам утисци о овој планини? -Био сам више пута. На Церу је посебно леп осећај. Имате прилику да прођете комад земље где се десила наша слава. Интересантно је и туристички гледано. Много је зеленила, могућности да се удахне ваздух, да се осети мир. Данас ипак немамо мир, него мало више акције.
Који је био Ваш мотив да прихватите да будете председник жирија на овој манифестацији? -Човек који организује ову манифестацију назвао ме је и рекао да жели да организује овакву манифестацију. Ја сам му рекао ако је довољно храбар да то уради, ја долазим. Одговорио је да јесте и ето... Његова храброст је заслужна за мој долазак.
Ми Срби за разлику од Мађара умемо да кувамо јако добро све
Да ли нам у Србији треба више оваквих манифестација? -Треба квалитетнијих манифестција, а било којих не. Било која манифестација не чини никоме трајно добро, а квалитетна чини.
Када причамо о квалитету, који су критеријуми за оцењивање гулаша на овој манифестацији? -Ко да највише пара тај добије највишу оцену. Шалим се наравно. Тога код мене нема и због тога ме и зову у жири. Овде сам председник жирија, а њих осморо суде, док ја пазим да они раде свој посао. Критеријуми су: да буде јестиво, мекано, не живо, не изгорело, у комаду, не раскомадано. Поред тога, мирис, укус, текстура, колико је течно или не.
Фото: "Глас Подриња"
Да ли се и по чему наш српски гулаш разликује од рецимо мађарског и по чему је специфичан? -Апсолутно се разликује. Ја сам ту субјективан, јер сам Србин. Ми Срби за разлику од Мађара умемо да кувамо јако добро све. Они само добро кувају паприкаш и гулаш, а ми умемо и то. Они користе више различитих паприка у праху, слатке, љуте итд, а код нас мање. Код нас могу да се нађу печурке и поврће у гулашу, код њих искључиво месо и паприка.
Имате бројну породицу (осморо деце). Кувате ли код куће и како је кувати за толико деце? -Хвала Богу на тој могућности и на питању. Мени је лепо и могуће. Када сам код куће, што је ретко јер радим, онда кувам, али не сам него са њима. То је и поента, да кувамо заједно.
Код нас могу да се нађу печурке и поврће у гулашу, код њих искључиво месо и паприка
После „Паклене кухиње“ нема Вас много у медијима. Шта сада радите. -Морам да Вас демантујем. Има ме у осам формата и више од 2.000 емисија након „Паклене кухиње“, али и да ме нема биће неко други ко уме боље да кува.
Шта је најегзотичније од намирница што сте користили? -За мене је све исто, ништа није егзотично.
Има ли нешто што никада не бисте пробали? -Човека и животиње које се не једу.
Фото: "Глас Подриња"
