Зуби мамута у приватним колекцијама Шапчана

Пре око педесет хиљада година, мочварна подручја Мачве представљала су идеално станиште за мамуте. То потврђују бројни остаци делова скелета мамута и бизона пронађени на више локалитета дуж реке Саве, као и на ушћу Дрине у Саву, стоји у запису археолога Момира Церовића, који је постављен испред ординације др Владимира Антонијевића, где је изложен један такав примерак.

Фото: "Глас Подриња"

Мрђеновачка ада
Познати алас, надимка Цигара, извукао је пре око двадесет година са дна реке Саве код Мрђеновачке аде један зуб са кореновима, као и десну половину доње вилице са зубима, прича др Антонијевић.

-Добио сам га на поклон од покојног Зорана Милошевића, власника фирме „Промекс“, 2015. године. Археолог Момир Церовић је узео примерак, урадио анализу, а затим и заштиту и рестаурацију. Сада је погодан за изложбу на отвореном јер је премазан специјалним заштитним средством које спречава пропадање и труљење. Желео сам да га поклоним музеју, међутим, наш музеј већ поседује целу доњу вилицу- објашњава др Антонијевић.

Фото: Canva

Мамути су, наводи Церовић, „гигантски слонови из рода Mammuthus, који су дошли из Африке на тло Европе и Азије пре око 3,5 милиона година. Данас је познато седам врста мамута и сви су изумрли. Најмлађа врста мамута, тзв. вунасти мамут, Mammuthus primigenius, живео је до пре десетак хиљада година, популарно назван Вули. Знамо га из цртаних филова као што је Ледено доба (мамут Мени), али и као врсту чији су остаци, захваљујући хладноћи у којој су живели као и њиховој маси, најбоље очувани и најчешће проналажени.“

Породично наслеђе
-У Народном музеју у Шапцу постоји више примерака. Нажалост, нема довољно простора да буду сви изложени. У депоу праисторијске збирке чувају се и други остаци- не само зуби и вилице, већ и различити делови скелета. Већина тих налаза потиче из Саве и Дрине, а проналазе их багери приликом ископавања шљунка и песка- истиче археолог Церовић.

Фото: "Глас Подриња"

Још један зуб мамута изложен је на полици у дневној соби породице Милошевић. Ања Милошевић, ћерка Зорана Милошевића, прича да је тај необични експонат постао саставни део ентеријера, па више никоме није чудан.

-Кад уђеш код некога у кућу, свакако не очекујеш да негде изложен видиш зуб мамута, али су се наши пријатељи већ навикли. Знам да је тата, пошто је много волео да пеца, једном приликом донео тај зуб кући. Стално је био са тим аласом. Да ли су заједно пронашли оба примерка или је он добио неки од њих на поклон од њега, не знам, давно је било. Музеј је већ имао нешто слично у својој збирци, па је тата одлучио да га задржи- прича Ања.

Фото: "Глас Подриња"

Њен син Милош, унук Зорана Милошевића, такође је од деде наследио љубав према природи и пецању.

-Сећам се те приче о зубу. Код нас је остао као занимљива породична успомена на нешто неочекивано. Сад кад га имамо, свакако га не бисмо ником дали, јер за нас има посебну, сентименталну вредност- додаје Милош.

Енигма изумирања
„Вунасти мамути су били високи око три метра. Због сурове климе у којој су живели у крдима, на глави су имали „капу“ у коју су сакупљали залихе масног ткива. Остатак тела био је прекривен фином поддлаком и густом смеђом длаком која је на неким местима била дугачка и до метар. Испод је био дебели слој масти, који их је штитио од хладноће“, објашњава Церовић.

Др Антонијевић истиче и анатомске карактеристике изложеног зуба.

Фото: "Глас Подриња"

-Пацијентима је занимљиво да виде какво је то ткиво и колико дуго може да траје. У питању је биљојед. Са једне стране се виде два зуба, а овде је простор кроз који је вероватно пролазио језик. Види се и улаз у мандибуларни канал који инервише те зубе. По грађи, свињски скелет је најсличнији- наводи он.

Фото: Canva

Помоћу кљова, мамути су разгртали снег у потрази за храном- степским биљем и ниским дрвећем. Велики број њих изумро је током отопљавања пре око 120.000 година, али су неки преживели. Ипак, научници и данас расправљају зашто су готово сви нестали пре око 10.000 година.