Поздрави и успомене са годишњих одмора у Југославији из друге половине ХХ века
Куда на одмор
У Народном музеју Шабац у четвртак, 07. августа у 14 часова биће свечано отоворена изложба Александре Јовановић, етнолог-антрополога под називом „Куда на одмор“.
Изложба „Куда на одмор“ састоји се из четири сегмента. Први део односи се на стицање права радника на плаћени годишњи одмор, демократизацију путовања и развој туризма у Југославији непосредно после Другог светског рата. Други сегмент изложбе односи се на одмор на мору, тј. на Јадрану, трећи на одмор на планини, а четврти на одмор у бањи.
У циљу побољшања положаја радника и ефикасности производње у послератној Југославији, запослени су 1946. године стекли право на плаћени годишњи одмор. Тиме је отпочела и демократизација путовања и развој туризма.
После Другог светског рата један од главних проблема владе било је како убедити људе да користе годишњи одмор јер нису имали навику и нису схватали потребу одласка на одмор, поготово људи из руралних средина, који су тек ушли у свет радништва. Држава је на све начине покушавала да популарише годишње одморе како би уверила људе да је туристичка активност за време годишњег одмора нешто што им чини добро и из разлога продуктивности радника на послу, јер ће одморни људи боље радити. Подстицаји у виду попуста на путовања, обнова и национализација смештаја на јадранској обали, оснивање радничких и синдикалних одмаралишта при јавним предузећима, били су део концепта социјалног туризма који се развијао у Југославији педесетих година ХХ века.
Туризам у бившој Југославији је почео да цвета крајем педесетих и почетком шездесетих година ХХ века. Пројекат демократизације путовања и годишњег одмора, стварао је нове навике код радничке класе која препознаје значај и повољан утицај одмора и путовања. Одмор на мору, бањи или планини, више није био луксуз за мањину, већ је постао право радника, нешто што се подразумева. Око половине грађана негде путује за време годишњег одмора, а већина је бирала море. Домаћи гости уживају у радничким одмаралиштима, камповима, хотелима, приватном смештају, викендицама, углавном на Јадрану. Током седамдесетих и осамдесетих година, Југославија је била у фази масовног, комерцијалног туризма, када је поред домаћих, велики број туриста на Јадранско приморје долазио са Запада, што је значило и пораст девизног прихода.
Са политичким и социоекономским променама, распадом Југославије и ратовима деведесетих година, туризам је изгубио социјалну страну и постао комерцијална делатност. Путовање на одмор више није масовно право, већ индивидуални доживљај који треба добро платити. Раније стечена навика путовања многима је постала теже остварива или немогућа, постала је привилегија.
Изложба „Куда на одмор“ састоји се из четири сегмента. Први део односи се на стицање права радника на плаћени годишњи одмор, демократизацију путовања и развој туризма у Југославији непосредно после Другог светског рата. Други сегмент изложбе односи се на одмор на мору, тј. на Јадрану, трећи на одмор на планини, а четврти на одмор у бањи.
У циљу побољшања положаја радника и ефикасности производње у послератној Југославији, запослени су 1946. године стекли право на плаћени годишњи одмор. Тиме је отпочела и демократизација путовања и развој туризма.
После Другог светског рата један од главних проблема владе било је како убедити људе да користе годишњи одмор јер нису имали навику и нису схватали потребу одласка на одмор, поготово људи из руралних средина, који су тек ушли у свет радништва. Држава је на све начине покушавала да популарише годишње одморе како би уверила људе да је туристичка активност за време годишњег одмора нешто што им чини добро и из разлога продуктивности радника на послу, јер ће одморни људи боље радити. Подстицаји у виду попуста на путовања, обнова и национализација смештаја на јадранској обали, оснивање радничких и синдикалних одмаралишта при јавним предузећима, били су део концепта социјалног туризма који се развијао у Југославији педесетих година ХХ века.
Туризам у бившој Југославији је почео да цвета крајем педесетих и почетком шездесетих година ХХ века. Пројекат демократизације путовања и годишњег одмора, стварао је нове навике код радничке класе која препознаје значај и повољан утицај одмора и путовања. Одмор на мору, бањи или планини, више није био луксуз за мањину, већ је постао право радника, нешто што се подразумева. Око половине грађана негде путује за време годишњег одмора, а већина је бирала море. Домаћи гости уживају у радничким одмаралиштима, камповима, хотелима, приватном смештају, викендицама, углавном на Јадрану. Током седамдесетих и осамдесетих година, Југославија је била у фази масовног, комерцијалног туризма, када је поред домаћих, велики број туриста на Јадранско приморје долазио са Запада, што је значило и пораст девизног прихода.
Са политичким и социоекономским променама, распадом Југославије и ратовима деведесетих година, туризам је изгубио социјалну страну и постао комерцијална делатност. Путовање на одмор више није масовно право, већ индивидуални доживљај који треба добро платити. Раније стечена навика путовања многима је постала теже остварива или немогућа, постала је привилегија.
Најновији број
25. септембар 2025.
