У усевима соје у условима високих температура и недостатка влаге јављају се гриње које на биљкама изазивају симптом „спаљеног листа“ .
На усеву соје могу се идентификовати две врсте: копривина гриња (Tetranycus urticae) и атланска гриња (Tetranycus atlanticus).
Гриње су изузетно малих димензија и једва да су видљиве голим оком. Штете праве тако што сисају биљне сокове са наличја листа. На лицу листа штете се уочавају у облику ситних сивкастих пега, а када је јачи напад сам лист добија жуто- црвено- браон боју, суши се и опада.
Како смо напоменули, на наличју листа саме јединке су веома тешко уочљиве голим оком, али паучина коју остављају за собом и те како јесте, те пре самог прегледа под бинолукаром, паучина може бити први знак присуства ове штеточине. Гриње се у најпре јављају на ободу парцеле, односно на увратинама, док се при јачем нападу могу јавити и у средишњем делу парцеле у виду оаза.
Фото: Pixabay
Са прегледом на присутност гриње, треба кренути са први порастом тепературе, правовремено реаговање пре свега ће спречити превремену дефолијацију, али и смањити трошкове заштите.
Сузбијање гриња у соји може се вршти регистрованим акарицидима и неопходно је водити рачуна о температури, јер неки препарати, рецимо они на бази а.м абамектин нису делотворни на температурама изнад 25 °C.
Свакако препорука је третирање усева у раним јутарњим сатима или увече када прођу високе дневне температуре, по мирном времену, како би се спречио дрифт. Такође било би добро третмане радити са већом количином воде ( 800л/ха), а при јачем нападу третман поновити за 10 дана.
Даница Живановић, Дипломирани инжењер фитомедицине Саветодавац за заштиту биља