Пут између два света

У времену када се све мења – од тржишта рада до вредносног система – све више жена се налази на размеђи: између посла који су годинама радиле и позива који их позива изнутра.
Није то само каријерни заокрет. То је унутрашњи земљотрес, тихо али снажно померање из старе верзије себе ка новој – непознатој, али истинитој. Такву транзицију тешко је објаснити речима, међутим, многе жене је живе. Зову је „криза“, „губитак фокуса“, „засићење“. У ствари, то је позив душе да престану да се скривају.

Од посла до позива
Годинама радиш оно шта се „треба“. Завршила си школу, стекла диплому, запослила се. Радиш савесно, предано, по правилима. Али једног дана у сред рутине, јавља се немир. Нешто ти шапуће изнутра. Прилике се отварају и затварају. Неко ти понуди нешто ново – па нестане. Осетиш узбуђење, па разочарење. И схватиш: нешто се више дешава. У том тренутку када ти се учини да си коначно закорачила у нови свет – врата се затворе. Помислила си да је коначно твој ред. А онда – ништа. И док покушаваш да схватиш зашто се све распало, у теби се рађа тихо знање: „Нисам изгубила - била сам заштићена.“ Јер то што ти није дато, није било зато што ниси вредна. Било је зато што не би могла да засијаш тамо где би морала да ћутиш.

Строга, али праведна
Жене које корачају из просвете, здравства, администрације или традиционалних улога – са собом носе високе стандарде, одговорност, ред. Оне су често „строге“, „захтевне“, „непопустљиве“. Истина је: Оне не пристају на неправду. Оне знају колико вреде. Оне не трпе глупост. И најчешће су – управо због тога – невидљиве док не постану незаобилазне.

Ти ниси строга, ти си истрајна у светлу. Твоја захтевност није хладна – она је искра душе која не пристаје на мање од истине. Људи се можда плаше твоје строгости, међутим оно чега се заиста плаше јесте: „Шта ако она заиста покаже колико зна, може, осећа? Шта ако то промени правила игре?“ И хоће. Твоја моћ не тражи дозволу. Она ствара простор. У новој ери – жене више не траже „посао“. Оне траже позив. Место где могу да споје своју снагу и нежност, знање и интуицију. Неки то нађу у духовности, неки у политици, неки у писању, неки у раду са женама. Бити жена која не пристаје на мање од истине – постаје нова функција.

А шта ако си ти та?
Ако тренутно стојиш између старог и новог. Ако си разочарана, уморна, али потајно узбуђена. Ако осећаш да долази нешто веће – иако не знаш шта. Можда се не дешава ништа споља, јер се све дешава унутра. Можда си ти управо она која треба да покрене нешто ново. Можда твоја строгост није твој проблем – већ кључ који откључава нову епоху.

Закључак
Пут између два света није лак, то је пут према себи. Он је неизбежан за оне који више не желе да се претварају, који су уморни од пристајања, ћутања, чекања. Који знају да више нису „само“ запослени – већ носиоци промене. Нема назад. Зато...иди. Са светлом у очима и стандардом у рукама. Свет те треба.
Ако се препознајеш у овим речима - добро дошла.

Твоје време долази.
И овај пут – не чекаш више никога.