Пекара Лазаревски- мирис традиције која живи

Мирис свеже печеног хлеба тек изашлог из пећнице обележио је почетак сваког јутра и постао неизбрисив део детињства Бојане Илкић. Традиција, која је генерацијама уписана у породицу Лазаревски, захваљујући њој и супругу Бојану Гагићу, наставља да живи. Данас, након пет година самосталног рада, има сопствену пекарску производњу у Салашу Црнобарском и још три локала у којима продаје готове производе- два у Богатићу и један у Ноћају.

Старо име, нови живот
-Одрастала сам у пекари код баке и деке и много времена проводила уз њих. Тако сам заволела тај посао. Када је дека Тома остарио, желела сам да наставим ту традицију и питала га да ли имам његово одобрење. Он ми је дозволио да то учиним и тако смо стигли овде. Преобукли смо традицију у модерно, проширили асортиман. Деда се бавио искључиво производњом хлеба, а ми имамо и пите, буреке, пецива- наводи Бојана.

Фото: "Глас Подриња"

Највећи страх који је у њој тињао био је да стечено име не укаља неуспехом. Са дединим благословом дошла је одговорност да не покида дугачку нит трајања која је плела читаво породично стабло. Велику подршку у тренуцима недоумица пружио јој је управо супруг Бојан, спреман да уложи срце и све своје време да оно што је њено постане њихово и постане залог за оне који долазе.

-Млади смо и неискусни и постојао велики страх да ли ћемо успети у томе што је неко градио деценијама. Са послом је дошла и та одговорност. Срећом, успели смо. Имамо своје раднике у три локала, сопствену пекару, повећали смо производњу, радимо све по прописима који су, када је у питању производња хране, веома стриктни- напомиње.

Свако вече производе хлеб, пециво, питу, бурек, мантије, а када се повећа капацитет посла, сваки други дан долази испомоћ. У локалима је запослено шест радница и петоро их је у производњи. Бојана и Бојан нису класичне газде, па увек по потреби и сами помажу око текућих послова, иако признаје да су у целу причу ушли, а да су им сам процес и вишеслојност рада били потпуни непознати. Учили су радећи, па и на грешкама.

-Деда нам је помогао колико је могао за живота, али околности у којима ми радимо много су другачије од оних у којима је он радио. Нама су конкуренција и пекаре и мегамаркети који нуде свеж хлеб и пециво, а тада није била таква ситуација. Ми сада морамо да се боримо за сваку векну хлеба. Овде у Мачви постоје пекаре са традицијом која се мери деценијама, а ја сам релативно млада у овом послу.
Како кажу, ја нисам видела и чула оно што су они већ и заборавили. Зато смо кроз време и грешке учили, што је и нормално, будући да смо кренули у непознато, али смо упорношћу и вољом успели да успоставимо стабилност- наглашава Бојана.

Фото: "Глас Подриња"

Стечено за трајање
Све је почело још од прадеде Фотира, који долази из Македоније за Београд, где отвара пекару. Из непознатих разлога сели се у Шабац, где наставља започето. Ту фамилија наставља традицију држања пекара, а прадеда у Богатићу и у том тренутку је једини од породице који ту држи пекару.

-У том моменту није било пекара у крају и стварно је лепо радио и био поштован човек. Након његове смрти, деда Тома преузима од 1965. године. Пекарством се баве и потомци Лазаревских у Македонији и то је традиција која се преноси- објашњава Бојана.

За пет година самосталног рада не мењају ни име, ни традицију, само начин пословања и место производње како би испоштовали HACCAP систем. Похвале су стигле и од представника министарства који су их посетили и рекли да скоро нису видели новију пекару, јер се ретко ко оснажи да све направи испочетка као они, углавном сви адаптирају постојећи простор.

-Пре је за производњу био потребан џак, добар пекар и турска пећ. Тако је радио мој деда.
И ми смо наставили по том систему. Међутим, сада је тешко наћи пекара и морате да се прилагођавате њиховом ритму рада. Данас је све механизовано, векнарице које праве саме, а ми хоћемо стари начин рада- истиче Бојана.

Напомиње да адитиве користе минимално, како у хлебу, тако и пецивима- савет злата вредан који је од деде добила и примењује и данас. Ништа, каже, не би било могуће, без савршене екипе људи са којом ради.

-Ово је један велики ланац где смо сви повезани- од производње до места где то све треба да се испече. Дивни људи са којима радимо су нам велика подршка. Дуго су са нама, прискачу једни другима у помоћ и велика су нам подршка. Они су наш најважнији ресурс- сматра, додајући да је највећи терет посла поднео супруг Бојан.

Фото: "Глас Подриња"

Стандарди од којих се не одступа
-Живимо сами са троје деце и четвртим на путу, немамо помоћ родитеља, нема ко да ускочи и да нас замени. Захвална сам му што је моју традицију препознао и уложио у њу као у своју и искрено верујући да можемо да успемо ушао у срж посла. Захваљујући томе смо од момента где добијамо презиме и просторије за пет година дошли до тога да имамо три своја локала и сопствену производњу- прича.

Бојан је запослен у Одељењу за ванредне ситуације као ватрогасац спасилац и поред тог посла и захтевног сменског рада успева да руководи фирмом.

-Овај посао захтева сталну присутност, ништа не можете да препустите случају. Човеку кад дате слободу са којом долази и одговорност, видите његово право лице. Срећом, одабрали смо одличну екипу људи са којима сарађујемо и временом се све искристалисало, остали су прави људи са нама у које имамо поверење- напомиње Бојан.

Наводи да је научен да ради поштено и да је то додатан изазов у неизвесној тржишној утакмици.

-Архитекта нам је урадио објекат по HACCAP-u, укључујући и све пратеће елементе- столове, кухињу, одвојена купатила, тоалете, мушке и женске собе за пресвлачење. Уложили смо велика средства, део смо добили из Фонда за развој предузетништва. Остварили смо два пута по 500 хиљада по основу субвенција за месилицу и хладњачу. Ипак, пекарска опрема је веома скупа и огромна су улагања, али верујем да ћемо успети- наглашава.

Црно тржиште је додатни изазов за све који раде поштено и у томе су супружници сагласни.

-Научен сам да радим поштено и несхватљиво ми је да се ради другачије. Сведоци смо да неко посеје 12 хектара жита, оврше и продаје хлеб испод тржишне цене. То је оно што иритира. Насупрот томе, имамо здраву тржишну конкуренцију, пекаре са другом традицијом у Мачви, које и нас мотивишу да будемо бољи и истрајемо у раду- напомиње Бојан.

Велике амбиције немају и све би можда стале у једну реч- трајање. Носећи име које захтева поштовање, одговорност и одлучност и чува у себи сећање на времена и људе који су својим умећем хранили Мачву, ништа мање не дугују ономе којем су га заветовали. Ту љубав и жељу, под стабилним окриљем оног што и сами годинама граде, пренеће, верују, и на оне који после њих долазе.

„Млади предузетници: развојни потенцијал Богатића“: Пројекат остварен уз подршку општине Богатић. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.