Корак за будућност- еколошки пројекти за бољи живот у заједници

Јесења школа је почетак четворогодишњег пројекта који финансира Европска унија, а организује Центар за образовне политике из Београда. Економска школа је изабрана међу 16 од 70 школа у Србији и уједно је и једини представник шабачко- ваљевског округа

У срцу прелепе природе, уживајући у видиковцима који одузимају дах, четворо наставника и десеторо ученика првог разреда Економске школе „Стана Милановић“ провело је пет дана на Мокрој Гори у хотелу Чаробни брег (од 17. до 21. новембра) у оквиру јесење школе пројекта „Корак за будућност“. Циљ интензивне обуке је оснажење средњих школа и локалних заједница широм Србије у интеграцији садржаја из области заштите животне средине и одрживог развоја.

Прва фаза пројекта
Јесења школа је почетак четворогодишњег пројекта који финансира Европска унија, а организује Центар за образовне политике из Београда. Економска школа је изабрана међу 16 од 70 школа у Србији и уједно је и једини представник шабачко- ваљевског округа. Пројектом је школи опредељено милион и 600 хиљада динара за спровођење планираних акција. Са ученицима су путовали професори Александар Недељковић, Драгана Ђурђевић, Весна Алексић и Милица Кијурина Николић.

-Ово је прва фаза пројекта у којој је учествовало двоје професора економске струке, професор географије и професор ликовног. Сваки наредни пут ће ићи професори других струка и различити ученици. Имамо идеје које ћемо реализовати корак по корак- представљање наставничком већу, еколошка акција са туристичким водичем на Церу- чишћење и постављање путоказа, како би остао трајни траг, едукативно предавање, угледни час. Први финансијски део пројекта укључује набавку соларне клупе која нашим ученицима недостаје и њено постављање у дворишту- напомиње професорка Милица Кијурина Николић.

Обука се изводила у преподневним и поподневним сатима у интервалима од по два школска часа- предавања, радионице, анкете, самовредновање. Заступљене су теме: заштита од загађења воде, ваздуха, земљишта, околине, школског амбијента и слично. У групи са Економском било је још три школе- Пољопривредна школа Футог, Техничка школа „Иван Сарић“ из Суботице и Седма београдска гимназија.

Соларна клупа
Свака од образовних установа имала је у плану решавање текућих еколошких проблема, а Економска у Шапцу, имајући у виду уређено двориште и велике потребе- 780 ученика, одлучила се за соларну клупу.

-Добићемо средства која ће на посебан наменски рачун бити пребачена школи, а цео процес ће бити спроведен кроз поступак јавне набавке. Ово је веома значајан пројекат за школу. Образовни предмети тог профила пробудили су свест деце о еколошкој ситуацији и проактивном деловању. Зато се ученици све више интересују за различите пројекте и акције у којима могу да дају свој лични допринос и оставе траг у заједници. У школи успешно спроводимо еколошку акцију прикупљања чепова, вршимо сепарацију папирног отпада и трудимо се да утичемо на децу да препознају значај деловања на микроплану- објашњава директорка Економске школе Соња Мијатовић Јокић.

На тај начин су се ђаци и пријављивали за јесењу школу- ослушкујући сопствена интересовања, а након што су одгледали презентације пројекта. Искуство боравка на Тари најбоље осликавају њихови осмеси који не силазе с лица док описују прелеп амбијент у коме су боравили и учествовали у различитим радионицама.

Ученица Анђелка Стојиновић каже да јој је екологија веома занимљив предмет који је први пут добила у средњој школи.

-Било је веома интересантно. Имали смо предавања на којима нам је предочено колико ми загађујемо воде, природу и околину у којој живимо. Радили смо много презентација, а највише пројекте о нашим градовима и како можемо да допринесемо смањењу загађења. Ми смо писали о „Зорки“, а професори су предложили идеје о соларним клупама и чишћењу- каже Анђелка, док је Уна Сивчевић рекла да се пријавила за учешће у радионицама из радозналости.

-Хтела сам да сазнам како можемо да заштитимо природу, јер сам свесна да смо ми природи највећи непријатељ. Сматрам да је добра идеја што је професорка Драгана предложила да преуредимо наше двориште. То ми се највише свидело- додаје Уна.

Идеја професорке- визуелни идентитет пројекта
Будући да је био једини дечак из своје школе, Илија Исаиловић је са двојицом дечака из Суботице био смештен у соби. Родила су се нова пријатељства са ђацима са севера земље.

-Пријавио сам се да бих научио нешто ново о екологији, новом предмету који смо добили. Научили смо колико је загађење опасно и како можемо да чувамо животну средину. Било је лепо, није ми ништа недостајало, иако смо били десетак километара удаљени од прве продавнице. Чистији је ваздух, падао је снег, што ми се посебно допало. Сви смо се дружили и заиста је сваки тренутак био испуњен активностима- наводи Илија.

Предавачи су били чланови Удружења „Екомар“ који раде на пројектима смањења загађења ваздуха и очувања животне средине. То је била прилика да се обнове, али и прошире знања. Професорка Ђурђевић добила је инспирацију да нешто и нацрта, што је наишло на одушевљење присутних и нову замисао- да тај цртеж постане визуелни идентитет пројекта.

-То се догодило спонтано. Док смо разговарали о различитим проблемима на тему животне средине, дошла сам на идеју да урадим илустрацију и представим екосистем у плућима на метафоричан и симболичан начин. Узела сам фасцикле које смо понели као рекламни материјал да дамо предавачима и вођена инспирацијом почела да осликавам. Сама идеја и илустрација повезале су се у јасну, креативну и конкретну целину. Предавачима се то допало и предложили су нам да направимо визуелни идентиет пројекта на основу те илустрације, како би већи број људи могао да препозна ту проблематику- појашњава Ђурђевићева.

Цео амбијент је деловао, истиче она, као да нису на овој планети. Тара је посебно место где ништа није загађено- ни ваздух, ни земља, ни вода. Хотел Чаробни брег рађен по еколошким стандардима, у рустичном стилу, раније је био планинарски дом.

-Када смо шетали и открили видиковце осећала сам се као да нисам на овој планети. Тек сада схватам колико лепа наша планета може да буде уколико није загађена и све је здраво и заштићено. Ученици су такође били презадовољни, активни и лепо су се дружили. Сами су имали предлоге и ово искуство их је подстакло да наставе да дају своје идеје како можемо да побољшамо услове у нашој школи и заједници- додаје Драгана Ђурђевић.

Пројекат траје четири школске године, а наредне активности планиране су за јул следеће и јун 2027. године. Јачање еколошке свести и активан допринос заједници најбоље се остварују кроз практично деловање, што пројекти попут овог и потврђују.

Д.Д.