Сумирањем резултата воћарске производње, стручњаци осцењују да је она била врло неуједначена, у зависности од воћне врсте и агроеколошких услова
Сезона 2025. је била изазовна због ниских температура и измрзавања од позних пролећних мразева, што је довело до нижих приноса код коштичавих воћних врста. Произвођачи јабучастог воћа су претежно задовољни приносима, али код јабуке је било проблема са лошим откупом и смањеном потражњом.
- Kада је реч о јабучастим воћним врстама, приноси су у просеку били задовољавајући. Произвођачи крушке могу бити релативно задовољни и приносима и ценом, док је ситуација код јабуке знатно другачија. Проблем код јабуке није био у приносима, већ у тржишту. Дошло је до смањења потражње и ниске откупне цене, због чега се већ примећује смањење површина под овом воћном врстом. Високи инпути и ниска цена плода доводе до тога да произвођачи одустају од производње. За разлику од јабучастих, коштичаве воћне врсте су у 2025. години претрпеле велике штете. Због ниских температура и позних пролећних мразева дошло је до измрзавања, па су приноси код коштичавих врста били знатно нижи. Посебно се издваја вишња. Њена цена је била веома добра, али је проблем било измрзавање.
Приноси су били изузетно ниски, а у појединим засадима штета је била готово стопостотна, тако да се није ни брало па самим тим, није било ни зараде. Ипак, висока цена је утицала на интересовање произвођача. Постоји јасан тренд ширења засада вишње, траже се саднице, нарочито код приватних расадничара. Шљива је и ове године имала стабилну тражњу. Приноси су били слабији, али је цена углавном покривала улагања. Произвођачи су условно задовољни, али се у наредном периоду очекује и нешто виша откупна цена - наводи Милорад Јоцковић саветник за воћарство у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Шабац.
Kада су у питању јагодичасте воћне врсте, ситуација је прошле године била повољнија. Јагода као стандардно тражено веће, дала је просечне приносе, а цене су биле такве да су произвођачи углавном могли бити задовољни.
У прошлој години постојали су подстицаји за примарну биљну производњу и механизацију. Најаве су да ће такви подстицаји бити расписани у 2026. години, укључујући и засаде подигнуте у јесен 2024. и током 2025. године.
- У 2025. години подстицаји за воћаре односили су се углавном на примарну биљну производњу и механизацију – атомизере, тарупе, малчаре и слично. Међутим, изостали су подстицаји за новоподигнуте засаде воћа и хмеља. Ипак постоје најаве ресорног министарства да све што је подигнуто у јесен 2024. године, као и у првом, другом и трећем кварталу 2025., укључујући и летњу садњу јагоде, би требало да буде обухваћено јавним позивом у 2026. години. Јавни позив још није расписан, али је у најави, па се произвођачима саветује да прате информације и на време поднесу захтеве – подсећа Милорад Јоцковић, саветник у ПССС Шабац.
- Посебно се шири пластеничка производња јер омогућава раније сазревање и вишу откупну цену, што доноси и већу зараду. И боровница наставља тренд ширења. Занимљиво је да је током 2025. године у Пољској дошло до измрзавања, па су приноси били ниски. То је утицало на то да боровница током целе сезоне бербе има стабилну и добру цену, због чега су произвођачи веома задовољни. Kод малине и купине слика је нешто слабија. Због лоших агроеколошких услова, нарочито током развоја и бербе, приноси малине су били нижи. Kод купине су приноси били задовољавајући, али је откупна цена била осредња, па не можемо говорити о великом задовољству произвођача, иако простора за даља улагања има – истиче Јоцковић.
Фото: Глас Подриња
У производњи лешника и ораха, лош принос надоместила је повољна откупна цена.
- Због слабих приноса у Турској, откупна цена лешника била је добра, али су и код нас приноси били испод просека. Разлог су лошији агроеколошки услови, ниске температуре, мањак падавина, али и проблем са стеницама, што је отежавало хемијску заштиту – каже саветник за воћарство.
Сезонски радови - резидба и обилазак засада Препоручује се обављање резидбе током зимских дана, али за коштичаве воћне врсте савет је да се резидба одложи до половине фебруара због опасности од ледених дана. Такође, треба обавити прихрану ако није урађена и контролисати засаде због напада глодара, нарочито зеца. Садња се може наставити чим се отопи снег и температуре буду погодне. Јоцковић наглашава значај зимских падавина.
- Снежне падавине које смо имали су непроцењиве у позитивном смислу, јер ће се депоновати зимска влага која ће користити свим биљним културама, а не само воћним. Резидба је у току и препоручује се током зимских дана. Kод коштичавих врста ако постоји могућност, боље је сачекати другу половину фебруара, када прође опасност од ледених дана. Ипак, произвођачи са великим површинама, због недостатка стручне радне снаге, приморани су да резидбу обављају готово током целе године, али је свакако препорука да то чине само када температуре нису у минусу. Такође, препоручује се и прихрана - ко није обавио јесењу прихрану МПK ђубривима, још увек није касно да се то уради. Произвођачи треба и редовно да контролишу засаде, нарочито младе, због могућих штета од глодара и зеца, који при високом снежном покривачу могу гулити кору и направити велику штету. Kада се снег отопи и температуре буду у плусу, могу се наставити и садње. Свака садња до краја фебруара може се сматрати јесењом, а свака јесења садња је боља од пролећне – објашњава Јоцковић.
Фото: Глас Подриња
