Саме у тишини

Потресна сведочанства жена које су преживеле најтеже облике психичке и физичке тортуре у иранским затворима.

Ирански затвори систематски крше људска права. У књизи Саме у тишини четрнаест жена деле своја искуства узнемиравања и пребијања од стране чувара, потпуног држања са повезом преко очију и ускраћивања медицинске неге. Бесни иследници прете њиховим породицама и лажу о томе где се оне налазе.

Ниједна од ових жена није починила злочин, оне су или затворенице савести или таоци који служе као средство за политичко преговарање. Кажњене су само стога што су тражиле слободу, достојанство и правду. Кроз тортуру, иранска држава настоји да „преобликује“ њихове душе. Ови интервјуи, које је Наргес Мохамади водила док је свака од њих била у затвору или се суочавала с оптужбама, представљају изузетна сведочанства интегритета, грађанске храбрости и отпора. Док се широм Ирана наставља борба протестима под слоганом Жена, Живот, Слобода, ова књига пружа јасну и неизбрисиву оптужбу против режима.