Фото: "Глас Подриња"
Дејан Уларџић – Велики Нико
Детаљи и велика дела
Уметник не приказује само фантастичне призоре, већ сугерише структуру света као осетљиве мреже у којој је све повезано. Свака линија, свака фигура и сваки симбол стоје у односу узајамне зависности. Посматрач, урањајући у детаљ, постаје део тог система. Његово око довршава оно што је започето руком аутора
„Ближимо се готово пуних пола века како Уларџић готово религиозно и са невиношћу детета обрађује једну те исту тему. Сликар надреализма и фантастике, он живи своју уметност. Аутор који никада не тумачи своја дела, говорећи како је на посматрачу да пронађе значење, јер ако аутор да сугестију, то значи да слика сама по себи није довољно јасна.“ (В.У.)
У свету и друштву без осећаја интерпретације могу бити (не)пожељне, али судбоносне за тела без ума, умове без емоција.
Изложба Дејана Уларџића, одржана у Ликовном салону Културног центра Новог Сада, оставила је за собом траг који позива на поновно ишчитавање. Кроз композиције фантастичне уметности, изведене у техници уља на дрвету и оловке на папиру, аутор нам је понудио увид у повезаност сваког атома у универзуму.
Свако веће дело по формату прати свој умањени пандан, колористички и композиционо веома сличан. Циљ је да се покаже да не постоји разлика у приступу: и најмањи сегмент света заслужује једнаку пажњу као и целина. У раду на минијатури и већем формату, посвећеност остаје иста.
„На тај начин, и веће дело делује као увећана минијатура, а минијатура као микроскопски свет који задржава сву сложеност визије. Публика се позива да се задржи, урони и изгуби у детаљима. Сваки рад је позив на слободну интерпретацију, а број детаља отвара врата личном доживљају интроспективном, митском или сноликом.“ (В.У.)
У том односу између малог и великог могуће је препознати тихи одјек ефекта лептира. Једва приметан потез може променити ток читаве визије. Као што замах крила покреће ланац догађаја, тако и ситан детаљ у Уларџићевом раду мења равнотежу композиције и значење целине. Његови светови не настају из спектакла, већ из прецизно грађених микропокрета, из стрпљења, понављања и усредсређености.
Свака линија, свака фигура и сваки симбол стоје у односу узајамне зависности. Oко посматрача довршава оно што је започето руком аутора.
Текст је сачињен на основу текста каталога изложбе Дејана Уларџића у Ликовном салону – Културни центар Новог Сада, а аутор је Вук Уларџић. Ауторка је дала себи слободу да дода неколико редова.
У свету и друштву без осећаја интерпретације могу бити (не)пожељне, али судбоносне за тела без ума, умове без емоција.
Свако веће дело по формату прати свој умањени пандан, колористички и композиционо веома сличан. Циљ је да се покаже да не постоји разлика у приступу: и најмањи сегмент света заслужује једнаку пажњу као и целина. У раду на минијатури и већем формату, посвећеност остаје иста.
„На тај начин, и веће дело делује као увећана минијатура, а минијатура као микроскопски свет који задржава сву сложеност визије. Публика се позива да се задржи, урони и изгуби у детаљима. Сваки рад је позив на слободну интерпретацију, а број детаља отвара врата личном доживљају интроспективном, митском или сноликом.“ (В.У.)
У том односу између малог и великог могуће је препознати тихи одјек ефекта лептира. Једва приметан потез може променити ток читаве визије. Као што замах крила покреће ланац догађаја, тако и ситан детаљ у Уларџићевом раду мења равнотежу композиције и значење целине. Његови светови не настају из спектакла, већ из прецизно грађених микропокрета, из стрпљења, понављања и усредсређености.
Свака линија, свака фигура и сваки симбол стоје у односу узајамне зависности. Oко посматрача довршава оно што је започето руком аутора.
Текст је сачињен на основу текста каталога изложбе Дејана Уларџића у Ликовном салону – Културни центар Новог Сада, а аутор је Вук Уларџић. Ауторка је дала себи слободу да дода неколико редова.
М.Ж.Б.
Најновији број
16. април 2026.
