„Тесла: Србин сам“

У Библиотеци шабачкој представљена је књига историчара Бранислава Станковића „Тесла: Србин сам“. Како је истакнуто у рецензији, реч је о монографији која се бави једним од најосетљивијих и најзначајнијих питања у вези са научним и културним наслеђем, идентитетом Николе Тесле и начином на који се он представља у јавности.

Фото: "Глас Подриња"

Аутор наводи да је задатак оних који проучавају прошлост, а пре свега историчара, да трагају за истином и суштинским разумевањем историјских личности и појава.

-Као што је и Никола Тесла истицао, Србија је прошла кроз одређене промене у последњим деценијама, од, да кажем, примитивнијег стања до извесне зрелости друштва. Ипак, упркос свему, ако осећамо потребу и надахнуће да говоримо о историји и културној баштини, онда то треба и да чинимо – рекао је Станковић и додао да је Тесла наглашавао како се човек никада не може свести само на једну димензију.

Фото: "Глас Подриња"

Аутор је навео и да је током рада размишљао о самом наслову књиге.

-И сам сам се једно време двоумио око наслова „Тесла: Србија“, јер сам знао да ће код многих изазвати отпор. Ипак, одлучио сам да га задржим, јер управо то чини суштину књиге. Она настоји да, у складу са мојим истраживањем, прикаже припадност Николе Тесле српском народу, као и његово сопствено сведочење о тој припадности, не само националној, већ и припадности Српској православној цркви – истакао је Станковић.

Он је додао да Тесла није био практичан верник у смислу редовног одласка на богослужења, али да за то постоје објективни разлози.

-Након одласка од куће, није имао много прилика за такав вид верског живота ни у Грацу, ни у Прагу, ни у Пешти, а касније ни у Америци, jeр у близини није било српске цркве – рекао је аутор, наглашавајући да, према његовом истраживању, постоји више историјских извора који сведоче о Теслином пореклу и идентитету.

Фото: "Глас Подриња"

Непосредни повод за настанак монографије, како наводи, био је говор немачког професора Хермана Еберта у Минхену, у којем је Никола Тесла представљен као Мађар. Други разлог био је личне природе.

-Постојала је свест да ову књигу вероватно нико други неће написати. Неће је написати ни Француз, ни Американац, ни Енглез, јер то није у фокусу њиховог интересовања – рекао је Станковић.

Аутор не посматра Теслу изоловано, већ анализира утицаје који су обликовали његов живот, од породице и порекла, преко друштвеног и културног окружења, до људи са којима је долазио у контакт. У том смислу важно је сагледати и његово порекло

Изнео је став да у делу регионалне културне јавности постоји континуитет различитих тумачења Теслиног идентитета, позивајући се, између осталог, и на преписку из његове породице.

-О томе сведочи и једно писмо његове сестре, Марице Косановић. У писму које му је сестра упутила, она му захваљује на тексту о Змају и каже да, након тог текста, Хрвати више не могу да тврде да је он њихов, већ га називају „наш дични земљак“. То јасно показује континуитет покушаја присвајања српске културне баштине, у којем је Тесла једна од најзначајнијих фигура.

Фото: "Глас Подриња"

Станковић сматра да је само питање доказивања Теслине националне припадности у извесној мери парадоксално, али и да је, како каже, постало неизбежно у савременом контексту.

-Мало који народ се нашао у ситуацији да мора да доказује овакве чињенице. Ипак, чини се да је то данас нужно – рекао је аутор, напомињући да се током рада ослањао на архивску грађу, укључујући и Теслину преписку која се чува у његовом музеју, као и на теренска истраживања.

На промоцији је о књизи говорио и универзитетски професор др Милош Ковић, који је оценио да се дело може посматрати као својеврсна интелектуална биографија.

Фото: "Глас Подриња"

-Аутор не посматра Теслу изоловано, већ анализира утицаје који су обликовали његов живот, од породице и порекла, преко друштвеног и културног окружења, до људи са којима је долазио у контакт. У том смислу важно је сагледати и његово порекло. Породице Тесла и Мандић биле су претежно свештеничке и генерацијама су давале православне свештенике, али и официре. Теслин отац, Милутин Тесла, био је православни свештеник, што је неспорна историјска чињеница – рекао је Ковић.

Нагласио је да Никола Тесла несумњиво припада светској историји науке и културе, али и указао на савремене полемике о његовом идентитету.

Постојала је свест да ову књигу вероватно нико други неће написати. Неће је написати ни Француз, ни
Американац, ни Енглез, јер то није у фокусу њиховог интересовања

-Често смо учени да не инсистирамо на националној припадности великих људи, посебно када је реч о личностима које припадају светској баштини. Међутим, данас се суочавамо са различитим тумачењима, па и оспоравањима, због чега се отвара простор за овакве расправе – навео је Ковић.

Додао је да књига детаљно реконструише Теслино детињство, младост и школовање – од родног краја, преко Прага, Будимпеште и Беча, до одласка у Америку, али и шири историјски и друштвени контекст у којем је деловао.

Фото: "Глас Подриња"

Књига обилује архивском грађом, укључујући и мање познате изворе, као и богату збирку фотографија које додатно осветљавају Теслин живот и рад.

-Ово дело не даје само одговор на питање ко је био Никола Тесла, већ отвара и шира питања историјског памћења, идентитета и одговорности- закључио је професор Ковић.