„Данас друштвене мреже додатно доприносе стварању нових вредносних система и деконструкцији претходних представа о полу, родним улогама и сличним категоријама. То је у неком смислу напредак, јер нам омогућава боље разумевање себе као заједнице“
Ема Бреговић по први пут се представља шабачкој публици кроз скулптуру и инсталацију, истражујући како материјали попут дијаманта, симбола обликованог маркетингом и поп-културом, постају носиоци сложених политичких и емотивних значења.
Њена уметничка путања, формирана кроз мастер студије на Школи лепих уметности у Нанту и живот на релацији Париз–Београд, прожета је преиспитивањем идентитета, наслеђа конфликата и колективног сећања. Управо тај фокус на деконструкцију архетипова централна је нит њене најновије продукције, која је у Шапцу доступна публици до 28. маја у Галерији Културног центра.
Како је дошло до сарадње са Културним центром и излагања у Шапцу, с обзиром на то да Шабац није велики град, иако има богату културну сцену? Добила сам овај позив и била сам позитивно изненађена, јер ретко имам прилику да излажем у мањим градовима. Важно је да ми уметници не будемо присутни само у великим градовима, већ да имамо видљивост и у срединама као што је Шабац. Град је заиста леп. Обилазила сам га, и показивали су ми историјске знаменитости и упутили ме у његову историју. Све ми је то интересантно на антрополошком нивоу.
Да ли мање средине могу на неки начин бити инспирација за уметника? С обзиром на то да живите на релацији Париз–Београд и често путујете, колико различите средине утичу на ваш уметнички рад? Утичу на више нивоа. Тај покрет доприноси инспирацији, идејама и развоју концепата. Битно је за сваког уметника да се креће кроз различита места, да се храни различитим културама и срединама. То је кључно за стваралаштво.
Како сте конципирали поставку у Културном центру и на који начин сте радове прилагодили галеријском простору како бисте пренели жељену поруку публици у Шапцу? Није било тешко. Желела сам да прикажем најновију продукцију овде у Шапцу. Заступљена је нешто мања продукција него што иначе радим, јер имам и много монументалних радова. Чини ми се да се овде уклопио специфичан однос у галеријском простору.
Фото: КЦ
На отварању поставке историчарка уметности Соња Петровић Јагић је говорила о дијамантима, односно о општеприхваћеном мишљењу. Можете ли направити паралелу са вашим схватањем тог симбола? Занимљиво је на антрополошком нивоу како је дијамант дошао до метафоре вредности, лојалности и вечне љубави. Када погледамо историју, видимо да се дуго није користио као украсни камен, нити на крунама; тада су се користили смарагди, рубини и други драгуљи. Дијамант је до данашње симболичке вредности дошао кроз колективну свест, захваљујући маркетиншкој кампањи компаније De Beers током шездесетих година, која је изградила концепт „дијамант је вечан“. То показује како се вредности и архетипови формирају, али и како се касније могу деконструисати да бисмо боље разумели нашу природу.
Фото: КЦ
„Имамо посебну част да угостимо изложбу скулптура младе уметнице Ема Бреговић, ауторке која својим радовима доноси снажну емоцију, аутентичност и савремен уметнички израз. Културни центар Шабац наставља своју мисију да публици представља квалитетне и актуелне уметничке програме, али и да пружа простор новим генерацијама уметника који својим талентом и енергијом померају границе савремене сцене. Скулптуре Еме Бреговић носе посебну поетику, у њима се преплићу снага форме, осећај унутрашњег немира, али и лепота стварања која комуницира са публиком на искрен начин. Управо је то оно што желимо да негујемо у нашем граду: уметност која изазива емоцију, дијалог и размишљање. Сигуран сам да ће ова изложба оставити снажан утисак на све посетиоце и показати да Шабац са разлогом постаје једно од важних места културног живота Србије. Наставићемо да доводимо најбоље уметнике, организујемо врхунске програме и отварамо врата младим ауторима који имају шта да кажу савременом друштву“, рекао је директор КЦ Урош Лукић.
Идеја „дијаманти су вечни“ и кампања са Холивудом и Мерлин Монро, као и касније повезивање боја и родних улога? Да, управо тако. Многе вредности су настале кроз медије и маркетинг. Данас друштвене мреже додатно доприносе стварању нових вредносних система и деконструкцији претходних представа о полу, родним улогама и сличним категоријама. То је у неком смислу напредак, јер нам омогућава боље разумевање себе као заједнице.
Фото: КЦ
Када неко гледа ваше радове, да ли желите да их тумачи самостално или да постоји одређено усмерење у разумевању? Уметност је увек вишеслојна. Важно ми је да радови изазову емоцију. Не мора то да буде позитивна емоција, може бити и одбојност, фасцинација или осећај да је нешто интересантно. Уметност не може бити само естетика нити само концепт, мора да постоји баланс између та два. Битно ми је да се људи на изложби не осећају глупо или недовољно припремљено, већ да доживе нешто и осете реакцију. Тај осећај је најважнији.
Колико истражујете архетипове у свом раду? Много. Око 60% мог рада чине читање, истраживање, писање и конструкција концепта. То се некада развија плански, а некада спонтано, али истраживање даје тежину целокупном раду.
Фото: КЦ
Фото: КЦ
Фото: КЦ
