Поново бих изабрала педијатрију

Богату професионалну каријеру осим као лекара најмлађих пацијената, где је стекла звање примаријуса педијатрије, обележило је дугогодишње залагање на побољшању услова и подизању квалитета примарне здравствене заштите. Аутор је бројних радова, излагања на стручним скуповима, често и као организатор истих, истакнути је члан председништва Педијатријске секције Српског лекарског друштва.

Свој професионални живот посветила је здрављу деце, развоју педијатријске службе и унапређењу квалитета здравствене заштите најмлађих пацијената. Више од 25 година рада у педијатрији обележили су стручност, континуирано усавршавање, организациони рад и искрена посвећеност деци и њиховим породицама.

Фото: Приватна архива

Одговорност и стручност
- Још као ученица седмог разреда основне школе донела сам одлуку да ће медицина бити мој животни позив. Ни тада нисам могла да замислим себе у другој професији. Касније, при избору специјализације, размишљала сам о гинекологији, али је педијатрија област у којој сам се потпуно пронашла. Рад са децом никада није представљао само посао, већ одговорност, емоцију и свакодневну борбу да дете што пре оздрави и врати се безбрижном детињству. У примарној здравственој заштити смо на првој линији, са пацијентима узраста од рођења до адолесцентског доба. Имамо забринуте родитеље, децу која не знају да нам кажу шта им је, и посвећеност послу мора да буде на високом нивоу да бисмо успели да пронађемо оно што је потребно, а то је пут ка оздрављењу - брзо, ефикасно, без компликација уколико је то могуће. У педијатрији су случајеви често непредвидиви, атипични, а успешан опоравак детета представља највећу сатисфакцију за сваког лекара – наводи др Бојанић.

Пракса која је неопходна
По завршетку Медицинског факултета, професионални пут започела је у служби опште медицине. Тај период сматра изузетно важним за формирање сваког лекара.

- То је период који сви треба да прођу како би се стекло основно искуство и знање у прилазу пацијентима, јер када изађете са факултета, често сте у дилеми да ли ћете све урадити како треба и како доносити одлуке самостално. Посебно памтим рад у амбуланти у Добрићу где се сусрећете са ситуацијама када треба да помогнете пацијенту до доласка екипе хитне помоћи. Тада брза реакција и одлука спашавају живот, а то су озбиљни изазови за младог лекара. Управо таква искуства уче нас колико су знање, одговорност и присебност важни у медицини – истиче докторка.

Од 2001. године педијатрија постаје њен основни професионални правац. Посебно наглашава да је то специфична област медицине, јер мали пацијенти често не могу јасно да објасне шта их боли или како се осећају, због чега лекар мора да поседује додатну пажњу, интуицију, искуство и висок ниво посвећености.

- Тренутак када дете оздрави без компликација и када родитељи одлазе спокојни из ординације, највећа је награда за сваког педијатра – каже.

Фото: Приватна архива

Стручно усавршавање
Осим клиничког рада, др Бојанић је значајан део каријере посветила унапређењу организације Службе са циљем стварања бољих услова за пацијенте и запослене. Обављала је бројне одговорне функције - више од десет година била је начелник Службе за заштиту деце и омладине, а у одређеном периоду и стручни директор Дома здравља „Др Драга Љочић“.

- Здравствена установа мора да пружа осећај сигурности, поверења и припадности сваком детету и родитељу који у њу уђу. Посебно сам поносна на увођење ултразвучне дијагностике у педијатријску службу, што је представљало велики искорак у квалитету здравствене заштите деце у локалној заједници. Током специјалистичког усавршавања на Институту за мајку и дете увидела сам колико је важно да ултразвучна дијагностика буде доступна и у примарној здравственој заштити. Основан је кабинет за ултразвук, а уз подршку руководства установе обезбеђена је и потребна опрема. До тада су се прегледи организовали у Служби радиологије, а сад у Служби за заштиту деце и омладине имамо могућност да родитељ дође са дететом, да урадимо ултразвук абдомена и ултразвук кукова као скрининг методу како би се превенирало ишчашење кукова и реаговало на време – објашњава докторка.

Педијатријска секција Српског лекарског друштва, основана 16. децембра 1925. године, једна је од најзначајнијих стручних организација у области дечје медицине у Србији. Поводом стогодишњице њеног постојања објављена је монографија „100 година Педијатријске секције Српског лекарског друштва“, аутора проф. др Недељка Радловића, проф. др Зорана Лековића и проф. др Сергеја Пријића. Педијатријска секција Српског лекарског друштва, активно је учествовала у унапређењу вакцинације деце у Србији, увођењу савремених вакцина, борби против антивакциналног лобија и промоцији рационалне примене антибиотика. Такође је учествовала у иницијативама за обезбеђивање бесплатног брашна без глутена за децу оболелу од целијакије и специјалних млечних формула за децу алергичну на протеине крављег млека.

Фото: Приватна архива

Додатно се усавршавала и из ултразвучне дијагностике централног нервног система код деце.

- Практично сам се три месеца обучавала на Институту за такву врсту дијагностике. То волим да радим и много сам поносна када успемо да разрешимо дилему да ли постоји неки проблем или га откријемо на самом почетку лечења – наглашава др Бојанић.

Др Снежана Бојанић носилац је звања примаријуса педијатрије, звања које се стиче дугогодишњим клиничким радом, континуираним стручним и научним усавршавањем, као и објављивањем радова у релевантним медицинским часописима и презентовање радова на стручним скуповима.

- Медицина захтева стално учење и усавршавање. Постизање вишег медицинског звања као што је примаријус захтева комбинацију клиничке праксе и научног доприноса – каже.

Фото: Приватна архива

Енергија која води напред
Kао председник подружнице Српског лекарског друштва у Шапцу организовала је бројне стручне скупове и едукације у сарадњи са професорима Медицинског факултета и члановима Академије медицинских наука. Дуги низ година члан је председништва Педијатријске секције Српског лекарског друштва, једне од најзначајнијих стручних организација у области дечје медицине у Србији.

- Лекар само треба да покаже добру вољу да сазна нешто ново, саслуша искуства колега који су се школовали у иностранству, имају више искуства, сматрам да је то неопходно. Организатор сам свих стручних скупова везаних за Педијатријску секцију у Шапцу и Републици Српској, као и оних широм Србије, од Суботице до Лесковца. Овакви сусрети омогућавају лекарима да унапреде свој рад и пацијентима пруже квалитетнију здравствену заштиту. Припремамо се за нови стручни скуп који ће се одржати крајем јуна у Бијељини – објашњава.

За свој рад добила је бројне захвалнице, дипломе и повеље.

- Могу да се похвалим да сам добила од Педијатријске секције СЛД-а захвалницу, диплому и повељу, што је велики успех и потврда да неко ко ради у примарној здравственој заштити може дати велики допринос развоју медицине и организацији здравствене заштите деце -

- Мој хоби је такође везан за медицину. У слободно време бавим се биоревитализацијом лица и у томе уживам и настојим да се усавршавам и у тој области кад год се за то пружи прилика -

И данас др Снежана Бојанић са истом енергијом и посвећеношћу приступа послу, сваком детету и сваком родитељу. Верује да медицина није само професија, већ животни позив који захтева знање, одговорност, хуманост и сталну спремност да се помогне другима. Kако каже, када дете оздрави и врати осмех, тада сваки труд добија свој пуни смисао – наводи.

На питање да ли би поново изабрала исти животни пут, одговор даје без дилеме.

- Да, поново бих изабрала педијатрију -
И управо у тој реченици сажета је цела њена професионална филозофија. Медицина као животни позив, а педијатрија као спој знања, искуства, жеље за усавршавањем и одговорности.