Десет дана до једне туре

У домаћинству породице Пантелић, годинама траје посао који захтева много рада, стрпљења и добру организацију. Док многи одустају од заната и умећа прављења ћумура, ова породица успева не само да одржи производњу већ и да сам процес унапреди. Вања Пантелић објашњава да је озбиљније почело 2007. године, када су одлучили да побољшају дотадашњи начин рада.

- Раније су биле оне старе ћумуране, на земљи, а онда нам је дошао један деда, мајстор заната из Гуче и направио пећи од цигле и земље, има мало бетона и још нека смеса која мора да се стави јер је ту јако висока температура. Тако смо почели озбиљније да се бавимо овим послом. Држимо и стоку, имамо и воћа, али ово је ипак нешто што траје годинама и од чега не одустајемо - прича Вања.

Фото: "Глас Подриња"

Посао се развијао, а данас у њиховом домаћинству има пет ћумурана. Све су у породичном власништву и свако има свој део посла.

- Две су мог мужа и мене, две су од девера и јетрве, а једна је дедина. Тако смо се распоредили -

Пет пећи ради без престанка
Производња је организована тако да нема застоја. Чим се једна тура заврши, одмах почиње следећа, јер потражња не престаје.

- Нон-стоп радимо. Само једну извадите, већ сутра стављамо другу. Пећи се тако рећи не гасе. У једну пећ стане око десет кубика дрвета. Када се дрво сложи, врата се затварају, а ватра се ложи одозго. На пећи постоји једанаест отвора који се постепено затварају како процес одмиче. Ја њу напакујем, затворим врата и подложим. Цео процес траје око десет дана. После тога, пећ се гаси са два, три бурета воде, а после неколико дана ћумур који падне доле се купи и пакује. Од једне пећи добија се у просеку око 120 џакова ћумура, а ако је дрво квалитетније, може бити и више. Зависи од квалитета, ако су добра дрва, буде и до 150 џакова. Зависи да ли је цер, буква или багрем. Цер и буква су тежи, багрем је лакши – појашњава Вања.

Производња је организована тако да нема застоја. Чим се једна тура заврши, одмах почиње следећа, јер потражња не престаје

За производњу користе углавном отпадно дрво које остаје после сече шума, али и остатке из пилана.

- Ништа није за бацање. Сав отпад од дрвета иде у ћумур. Имамо једног човека који држи пилану у оближњем селу и од њега узимамо остатке. Супруг и девер услужно секу шуму другима, у замену за дрво. У послу учествује цела породица. Заједнички водимо рачуна о свим пећима, пуњењу, праћењу процеса, паковању. Мора стално неко да буде ту. Највише се узима и користи за роштиљ, и за печење прасића и јагњади. Потражње има током целе године, а посебно пред празнике, нарочито за Божић и сада пред 1. мај када велики број људи планира роштиљање - прича.

Фото: "Глас Подриња"

Иако у крају има још неколико произвођача ћумура, Вања каже да је све мање оних који желе да се баве овим послом.

- Тежак је посао, нема радне снаге, нема увек ни дрва. Али, сналазимо се – каже Вања.

Ипак, у дому породице Пантелић ватра у пећима не престаје. Захваљујући труду и породичној организацији, успевају да одрже занат којим се данас ретко ко бави.