У знаку дружења и љубави

Највећу пажњу посетилаца ове године је привукла осмогодишња кокошка Љуштимирка. Заједно са власницом Катарином Џиновић на смотру је стигла из Рибара и срушила предрасуде да све домаће животиње које се гаје у селу постану ручак

Средња пољопривредна школа са домом ученика у суботу је трећи пут организовала Смотру кућних љубимаца. Више од 90 учесника пријавило се за ову манифестацију ревијалног карактера, а били су подељени у четири категорије: пси, мачке, птице и остало.

-Смотра није такмичарска, него је циљ да се дружимо, проведемо време у природи, али и да представимо нашу школу будућим ђацима. Пријављено је више од 60 паса, седам, осам маца, исто толико папагаја, неколико зечева, корњача, а имамо и голубове, хрчка, једног јежа, сибирску сову ушару и кокошку. Сваке године је одзив све већи. Преносимо љубав према животињама. Колико смо ми потребни њима, оне су нама потребне још више, рекла је професорка Сања Јаковљевић.

Највећу пажњу посетилаца ове године је привукла осмогодишња кокошка Љуштимирка. Заједно са власницом Катарином Џиновић на смотру је стигла из Рибара и срушила предрасуде да све домаће животиње које се гаје у селу постану ручак.

-Нисам дозволила да Љуштимирка заврши у супи. Размазила сам је и бринем о њој и о било ком другом љубимцу. Има двориште у ком живи са овцама, ћуркама и другим кокошама. Дошла сам овде да је покажем и да људи виде да постоје и други љубимци, поред паса, каже Катарина.

Породица Рапкић је, традиционално, атракција где год да се појаве. Шапчани су већ навикли да су у њиховом друштву увек егзотичне птице, а овога пута то су биле сибирска сова ушара, папагај ара, али и чехословачки вучји пас.

-Сада имамо и младунче жуто-плаве аре, Локу. Код нас је неких шест месеци, привикавамо се једни на друге. Чехословачки вучји пас је исто још штене, има пет месеци. Људи прилазе, питају да се фотографишу са нама, интересује их где смо их набавили. Били смо овде и претходних година и увек ћемо се одазвати позиву Средње пољопривредне школе, каже Катарина Рапкић.

Величином су се издвојили кане корсо Блу и “његова девојка” доберманка Лара, који су све време проводили у игри. Власница Наталија Симић каже да се често сурећу са предрасудама када их шетају.

-Најчешће пензионерима смета што нема корпу, али Блу је дресиран тако да са њим нема никвих проблема. Он ми је први пас у животу и изабрала сам га баш због величине, каже Катарина.

-Лара је још увек “беба” има само десет месеци. Дефинитвно се сусрећемо са предрасудама, не само од стране пензионера, буде ту и других грађана. Лара је јако умиљата и питомија је од многих малих паса, додаје Ларина власница Бранка Матић, док Катарина објашњава да Блу и Лара имају истог тренера код ког су се упознали и од тада су нераздвојни.

Међу бројним различитим расама паса нашло се тек пар мешанаца. Пеги је један од оних који је имао срећу да га нађу добри људи који су га одмах удомили.

-Супруг га је пронаша као штене пре две и по године, испред куће. Узели смо га и од тада је са нама. Удомљени пси нису ништа лошији од расних, чак се нама показао и као отпорнији и лакши за одржавање.

Раније сам имала пекинезера који је био доста незгодан. Пеги има благу нарав, иако вероватно има ловачке крви. Имамо два папагаја, мачке, а поред ћерке ускоро ћемо имати и бебу и сви ће се они лепо дружити, каже власница Сања Балаћ.