Кроз педесет радова колекционар Звонимир Биро отвара врата свог унутрашњег света, представљајући цртеж као најискренији траг уметникове мисли. Поставка у Народном музеју у Шапцу слави линију која не скрива дрхтаје и одлуке аутора, водећи посетиоца од рационалног ка сновиђењу
Изложба „Тајни живот линије – савремени српски цртеж из колекције Биро“, која је тренутно постављена у Народном музеју у Шапцу, нуди редак увид у приватну фасцинацију цртежом као најинтимнијим видом уметничког стваралаштва.
За колекционара Звонимира Бироа цртеж је један од непосреднијих облика ликовног израза, први траг мисли преточен у линију. Како наводи, ту нема скривања: свака рука, сваки дрхтај и свака одлука уметника остају видљиви, огољени и искрени. Поделити унутрашњи свет за уметника је дубоко интимни чин, а поделити са јавношћу дела из приватне колекције посебан је вид поверења.
Фото: Глас Подриња
Биро истиче да цртеж, више него било која друга форма, захтева блискост и пажњу публике. Поставком у Музеју доминирају уметници чији је ликовни наратив испуњен симболиком, метаморфозама и фантастичним бићима, крећући се на граници између сна и јаве, рационалног и ирационалног.
-Колекција је настајала током дугог низа година, још од 1975. Избор радова је вођен пре свега унутрашњим осећајем, а не правилима или амбицијом да се поседује, већ да се разуме – каже Биро. Додаје да се током деценија његово интересовање за различите форме ликовног израза мењало, од уља на платну до цртежа и радова на папиру. Но, цртеж је увек био у фокусу.
Фото: Глас Подриња
-У њему нема сувишног, само линија, траг руке и мисао. Одабрани радови имају једну заједничку црту, препознавање. Сваки од њих ме је на неки начин зауставио, натерао да погледам још једном, дуже, да се вратим, да га прихватим као део споственог унутрашњег простора.
Фото: Глас Подриња
Историчакра уметности и музејска саветница Татјана Марковић наводи да живот једне линије много је сложенији него што се то чини на први поглед.
-Она вођена зналачком руком постаје свемогућа у настајању нове стварности. Стварности слике у којој владају ликовни закони. Њено несметано, али смислено кретање по белини папира, чини да се визуализује мисао, отелотвори емоцију и створи нови измаштани свет, бивајући при том права, дебља, тања, испрекидана, вијугава, нервозна, закривљена, вертикална, хоризнотална, гипка, конфузна, дискретна, агресивна, муњевита, мека, осенчена, једном речју вечна.
Фото: Глас Подриња
Ова селекција обухвата 50 радова од 22 аутора, међу којима се посебно издвајају дела Милоша Шобајића, Сергеја Апарина, Катарине Зарић, Кристине Пирковић, Љубодрага Јанковића Јала, Михаила Ђоковића, Дејана Уларџића и Радислава Тркуље.