Мало животињско царство Јевремоваца

Издвојено одељење Основне школе „Јеврем Обреновић“ у Мишару није само место за ученике, већ и дом необичним становницима. Залагањем учитељица Маријане Гавриловић и Наташе Јовановић посебан простор у једној од учионица претворен је у прави животињски кутак у коме се љубав према живим бићима учи стрпљењем, пажњом и додиром. Овде живе сибирска веверица, чинчила и морско прасе, а мало животињско царство под окриљем школе постоји већ две године.

Фото: "Глас Подриња"

Брига, љубав и одговорност
-То није била само моја идеја, већ и колегинице Наташе. У просвети радим 18 година, дуго сам на заменама, а пре две године сам дошла овде. Упознајући колегиницу Наташу, схватиле смо да имамо слична интересовања, пре свега љубав према животињама и пожелеле да то пренесемо на децу- каже учитељица Маријана Гавриловић.

Прво су купиле тигрице, четири пара, будући да спадају међу најпопуларније кућне љубимце. Међутим, услови у школи нису били најбољи за њих- промаја и јако сунце им нису одговарали, па је уследила размена за морско прасе.

-Повезале смо се са Дејаном из пет шопа на Тркалишту, који нам је предложио сибирску веверицу. Колегиница је често одлазила тамо због хране за своје љубимце, па смо на крају одлучиле да набавимо веверицу, што се показало као одличан избор. Није превише захтевна. Кавез чистимо на пет до седам дана, свако јутро се мења вода и даје храна- објашњава она и додаје да је колегиница Наташа више задужена за дружење веверице са децом.

Фото: "Глас Подриња"

Тако се спонтано догодило да се веверица, будући да је чешће обилази, највише везала за Наташу. Првог сунчаног дана после зиме пристигли су нови становници кутка- чинчила која је добила име Сунчица, а затим и морско прасе кога су назвали Медени. Папагаја, коме су већ дали име Александар, очекују за око месец дана.

-Деца су одушевљена. Долазе чак и викендом, када учитељица Наташа дође да обиђе животиње. Увек питају када могу да их мазе, да их пусте из кавеза, да помогну око храњења. Све животиње су припитомљене и њима је то велико задовољство- истиче учитељица Маријана.

Фото: "Глас Подриња"

Организација и свакодневна брига
Учитељица Наташа Јовановић каже да брига о животињама на ђаке делује веома позитивно.

-Највише ми се допада што деца долазе раније у школу да помогну око животиња. Знају где стоји храна, мењају воду, доносе сено и чисте простор око кавеза. Суботом обично мењамо пелет, па дођу да помогну. Најтеже је ухватити чинчилу, док морско прасе није проблем, а веверица је научила да сама улази у кавез. Деца су ту велика помоћ- наглашава она.

Тигрице су биле посебно атрактивне због боја на телу, али и захтевније због проса и перја које се разносило по учионици, па су од њих одустали. Сада чекају папагаја Александра да стигне из одгајивачнице, јер ће бити безбедан и за децу и за простор.

Фото: "Глас Подриња"

-Све животиње су из пет шопа на Тркалишту и имамо дивну сарадњу са власником и радницима. Увек су ту да помогну и саветују нас. Ђаци сада највише питају када ћемо набавити женку морског прасета, како би видели младунце. Ако их буде, поделићемо их деци или поклонити заинтересованима, а новац од евентуалне продаје искористити за храну и бригу о љубимцима. То је и леп начин да се код деце развија предузетнички дух- сматра учитељица Наташа.

Животиње као део школског дана
Ученица Уна Драгосављевић каже да је брига о животињама у школи за њу посебно искуство, јер је научила како да их држи, храни и препозна када им нешто прија, а морско прасе јој је омиљено јер је разиграно и занимљиво.

Њена сестра Милица Драгосављевић сагласна је да је морско прасе фаворит. Ипак, признаје да у почетку није била сигурна како ће се снаћи.

Фото: "Глас Подриња"

-И мени је морско прасе омиљено јер је мало, мекано и слатко. У почетку сам се плашила да га не испустим или да ме не угризе, али није, тако да сам се опустила и сада волим да га храним и узмем у руке- прича.

Наталија Качаревић истиче да јој се највише свиђа чинчила јер је бела, мекана и увек се склупча када је мазе, а њен другар Момчило Маљковић дели њено мишљење и каже да му је најлепши део дана када може да се игра са њом и пусти је да прошета по учионици.

Виолета Бојић каже да јој је морско прасе најслађе и волела би да га има код куће, а веверица јој је такође занимљива јер је окретна, пење се по завесама и радијаторима и воли да се игра. И Никола Дамњановић радо проводи време са животињама, осећајући да и сам на тај начин постаје одговорнији.

Фото: "Глас Подриња"

-Уживам да их храним, пуштам из кавеза и враћам назад после заједничког дружења- признаје.
Брига, посвећеност, нежност и приврженост, само су неке од врлина које деца развијају у контакту са животињама. Учитељицама, које ове вредности свакодневно преносе на ђаке, најбитније је да деца буду безбедна, а окружење у коме одрастају, усвајају знања и стичу људске квалитете отворено да им ту могућност пружи. У малом кутку издвојеног одељења у Мишару настаје простор у коме се уче стрпљење, одговорност и љубав према живим бићима, а то су лекције које остају много дуже од оних записаних у уџбеницима.