БОРБА СА СУШОМ И ВИШКОМ ВОДЕ – НОВА РЕАЛНОСТ ПОЉОПРИВРЕДЕ
Климатски екстреми мењају правила производње
Више не причамо о високим приносима, већ о томе да ли ће они уопште бити задовољавајући. Није исто добити 15 и пет тона по хектару. Последњих година све чешће долазимо у ситуацију да је производња под великим знаком питања. Посебно осетљива култура је соја, која захтева специфичне услове земљишта и падавина. Уколико ти услови нису испуњени, биљка реагује тако што „одбацује“ цвет и плод како би преживела. Соја тражи неутрално, дубоко и квалитетно земљиште. Ако то не обезбедимо, она се брани, одбацује плод да би опстала. Са друге стране, дешава се да у периоду када јој падавине нису потребне добијемо и по 200 - 300 литара кише по квадратном метру, што додатно нарушава производњу
Климатски екстреми - дуги сушни периоди и изненадне обилне падавине, последњих година постају све већи изазов за пољопривреднике. Како се изборити са овим проблемима, које културе су најугроженије и које мере могу донети стабилније приносе, говори саветодавац Пољопривредне стручне и саветодавне службе Шабац, Дарко Симић.
Фото: Глас Подриња
Симић истиче да се пољопривреда последњих пет до шест година суочава са изразитим екстремима, који директно утичу на приносе, нарочито код ратарских култура попут кукуруза и соје.
-Више не причамо о високим приносима, већ о томе да ли ће они уопште бити задовољавајући. Није исто добити 15 и пет тона по хектару. Последњих година све чешће долазимо у ситуацију да је производња под великим знаком питања. Посебно осетљива култура је соја, која захтева специфичне услове земљишта и падавина. Уколико ти услови нису испуњени, биљка реагује тако што „одбацује“ цвет и плод како би преживела. Соја тражи неутрално, дубоко и квалитетно земљиште. Ако то не обезбедимо, она се брани, одбацује плод да би опстала. Са друге стране, дешава се да у периоду када јој падавине нису потребне добијемо и по 200 - 300 литара кише по квадратном метру, што додатно нарушава производњу, наводи Симић.
Управо због таквих осцилација, све је јасније да се пољопривредници више не могу ослањати на „типичне“ временске услове. Симић истиче да је борба против суше у ствари и борба против сувишних падавина, а да и једно и друго представља велики проблем и постаје нова нормалност.
Последице екстрема и тржишни притисци Нестабилни временски услови директно се одражавају на економију производње. Поједини пољопривредници су већ одустали од одређених култура јер им се улагања не исплате.
-Имали смо ситуацију да је соја у неким деловима потпуно избачена из сетвене структуре, јер није било приноса, а улагања су велика, од припреме земљишта до заштите. Када на крају немате шта да уберете, поставља се питање смисла производње. Истовремено, код култура попут пшенице бележени су и већи приноси, што је подстакло ширење производње, али је истовремено довело и до тржишних осцилација. Пољопривредници често реагују на основу претходне године. Уколико је била добра, повећавају површине, али онда тржиште диктира цену, на шта не могу да утичу. Зато је важно смањити трошкове и оптимизовати производњу – истиче Симић.
Земљиште као кључ решења Према речима нашег саговорника један од највећих проблема је деградација земљишта, која је посебно изражена након поплава 2014. године. Проблем који је од тада посебно изражен је тзв. „плужни ђон“. Као решење, стручњаци све више указују на значај дубоке обраде земљишта, односно подривања и калцификације.
Фото: Pixabay
-Тада је дошло до засићења земљишта водом и нарушавања његове структуре. Последице тога осећамо и данас. Јавља се такозвани „плужни ђон“, који спречава нормалан развој корена. Стално понављамо да су подривање и калцификација постали неопходни. То нису нове, него заборављене агротехничке мере. Оне се не раде сваке године, већ једном у пет или шест година, али дају значајне резултате. Земљиште постаје растреситије, корен иде дубље, а биљка боље користи влагу и хранљиве материје. На огледним парцелама на територији Шапца, где смо ове мере применили, забележени су значајно већи приноси. Имали смо случајеве да је принос пшенице био и до три тоне већи у односу на околне парцеле. То показује колико је важно радити на квалитету земљишта, истиче Симић.
Стручњаци саветују да се решење не тражи само у избору култура, већ пре свега у начину обраде земљишта. Подривање, калцификација и правилна примена ђубрива могу донети и до 30 одсто веће приносе, уз мање трошкове производње. Кључ је у томе да се вода задржи тамо где је најпотребнија - у зони корена, као „скривена резерва“ за најкритичније летње месеце.
Вода - проблем и ресурс Један од кључних циљева ових мера је боље управљање водом у земљишту. Симић наглашава да је важно и правилно ђубрење, односно уношење хранљивих материја у дубље слојеве.
-Када имате правилно обрађено земљиште, вода од обилних падавина одлази у дубље слојеве и ту се задржава. Управо та влага касније помаже биљци у сушним периодима. Такође, ђубриво треба заорати. Ако ђубриво остане на површини, биљка га не може искористити. Са друге стране, корови га преузимају и онда имамо додатне проблеме. Зато је правилна примена агротехничких мера од пресудног значаја, додаје Симић.
Фото: Canva
Наш саговорник посебно истиче значај анализе земљишта, која је доступна уз подршку ресорног Министарства и локалне самоуправе. Као додатну могућност наводи и коришћење дигестата из биоенергетских постројења.
-Без анализе не можемо знати шта недостаје земљишту. Често пољопривредници уносе хранљиве материје које биљка не може да искористи, што је додатни трошак. Пољопривредни произвођачи треба да размисле и о биоенерганама, којима они уступају стајњак и сламу, а заузврат добијају дигестат. То је материјал који побољшава структуру земљишта и задржава влагу, делује као „сунђер“. Уз приступачну цену, може бити веома користан за производњу, објашњава Симић.
Прилагођавање као једини пут Све наведено показује да се пољопривреда убрзано мења и да традиционални приступ више није довољан.
-Пољопривредници морају да се прилагоде новим условима. Климатски екстреми су ту и неће нестати. Ко буде улагао у земљиште и примењивао савремене мере, имаће стабилнију производњу, закључује Дарко Симић.
Фото: Глас Подриња
Фото: Pixabay
Фото: Canva
