Фото: Canva
Рана сетва кромпира подразумева и заштиту од мраза
Ниске температуре и јутарњи мразеви претходних дана могу нанети велике штете кромпиру који је раније посејан. Кромпир је умерено захтеван према температури, али не подноси велика колебања у току вегетације. Почиње да клија на температури од око 5 степени. Оптимум је између 7-10 степени, када треба почети са производњом раног, док са физиолошки зрелим не треба журити. Рани почетак производње се може суочити са појавом мразева од минус 5 до 9 степени, у марту, па до краја априла.
Зато је неопходно малчирање одмах после садње. Температура земљишта ће се повећати за 3,5 до 4 степена, што је сасвим довољно за заштиту од мраза и да не дође до оштећења надземног дела биљке.
Уколико дође до оштећења изазваних мразом, препорука је извести хемијски третман у засадима која су претрпели оштећења, како би се усеви заштитили од даљег пропадања и обезбедили услови за њихов опоравак. У ову сврху би требало применити комбинацију препарата на бази активних материја:
· бакар-оксихлорид или
· метирам у дози 2 кг/ха.
важна је и прихрана преко листа за шта се примењују аминокиселине или водотопива ђубрива са фосфором, азотом и калијумом.
Ако је, током вегетације, на дубини од око 7цм, температура 37 до 39 степени, то је знак да земљиште није довољно влажно. Неопходно је да је у земљишту температура мања од 27 степени, да би корен могао да усваја воду и хранљиве материје. Кромпир је биљка кратког дана, па се у таквим условима вететација скраћује. У време облачних дана развија се већа надземна маса биљке. Размак садње треба да је већи од 50 до 60 цм, како би биљке имале довољно светлости и простора за надземни део, за стварање асимулатива и њихово премештање из листа у столоне и кртоле. Са 10 до 12 кртола по кућици могуће је остварити стабилне приносе. Оптимална температура за цветање је око 25 степени.
Оптимум за клијање и ницање кромпира је 20 степени, што зависи од влажности земљишта.
Најповољнија температура за образовање вегетативног дела је око 18, а за кртоле 18 до 19 степени. Уколико су у време образовања надземних делова и кртола температуре између 30 и 35 степени и више, долази до дегенерације и знатног смањења приноса. Рани кромпир се вади сукцесивно до приспећа кртола из редовне производње. Најраније сорте физиолошки зрелог кромпира почињу да се ваде у првој половини јула, па све до октобра. Онај који се вади у септембру иде за потребе индустријске прерадуе, а касније за складиштење.
Снижавање температуре код биљака могуће је коришћењем хранљивих материја које смањују транспирацију. Основна мера је наводњавање, али је изузетно скупо. Кромпир има умерене захтеве према води. За јединицу органске материје треба 301 до 576 јединица воде у нормалним годинама. У производњи раног кромпира, чак и у повољним годинама неопходно је да се дода најмање 40 милиметара воде, понекад и 80 до 120 милиметара. Код производње физиолошки зрелог кромпира додавање воде иде и до 480, а у сушним годинама и до 500 милиметара. Важно је да се тај ниво заливања смањи за количину воде која је пала са кишом.
Зато је неопходно малчирање одмах после садње. Температура земљишта ће се повећати за 3,5 до 4 степена, што је сасвим довољно за заштиту од мраза и да не дође до оштећења надземног дела биљке.
Уколико дође до оштећења изазваних мразом, препорука је извести хемијски третман у засадима која су претрпели оштећења, како би се усеви заштитили од даљег пропадања и обезбедили услови за њихов опоравак. У ову сврху би требало применити комбинацију препарата на бази активних материја:
· бакар-оксихлорид или
· метирам у дози 2 кг/ха.
важна је и прихрана преко листа за шта се примењују аминокиселине или водотопива ђубрива са фосфором, азотом и калијумом.
Ако је, током вегетације, на дубини од око 7цм, температура 37 до 39 степени, то је знак да земљиште није довољно влажно. Неопходно је да је у земљишту температура мања од 27 степени, да би корен могао да усваја воду и хранљиве материје. Кромпир је биљка кратког дана, па се у таквим условима вететација скраћује. У време облачних дана развија се већа надземна маса биљке. Размак садње треба да је већи од 50 до 60 цм, како би биљке имале довољно светлости и простора за надземни део, за стварање асимулатива и њихово премештање из листа у столоне и кртоле. Са 10 до 12 кртола по кућици могуће је остварити стабилне приносе. Оптимална температура за цветање је око 25 степени.
Оптимум за клијање и ницање кромпира је 20 степени, што зависи од влажности земљишта.
Најповољнија температура за образовање вегетативног дела је око 18, а за кртоле 18 до 19 степени. Уколико су у време образовања надземних делова и кртола температуре између 30 и 35 степени и више, долази до дегенерације и знатног смањења приноса. Рани кромпир се вади сукцесивно до приспећа кртола из редовне производње. Најраније сорте физиолошки зрелог кромпира почињу да се ваде у првој половини јула, па све до октобра. Онај који се вади у септембру иде за потребе индустријске прерадуе, а касније за складиштење.
Снижавање температуре код биљака могуће је коришћењем хранљивих материја које смањују транспирацију. Основна мера је наводњавање, али је изузетно скупо. Кромпир има умерене захтеве према води. За јединицу органске материје треба 301 до 576 јединица воде у нормалним годинама. У производњи раног кромпира, чак и у повољним годинама неопходно је да се дода најмање 40 милиметара воде, понекад и 80 до 120 милиметара. Код производње физиолошки зрелог кромпира додавање воде иде и до 480, а у сушним годинама и до 500 милиметара. Важно је да се тај ниво заливања смањи за количину воде која је пала са кишом.
ПССС ШАБАЦ, Славица Максимовић
Најновији број
16. април 2026.
