Љубав према игри "под обручима"

У последњих неколико година било је више покушаја да се љубитељи кошарке окупе на једном месту. Последњи такав догодио се у септембру прошле године а у новоформираном клубу “Ривер” у Коцељеви тренутно тренира око 50 деце основношколског узраста. Међу њима је и Сара Јовановић, ученица шестог разреда, која се тиму прикључила однедавно.

-Скоро сам почела, пре непто више од месец дана. Допада ми се. Учим нове ствари, дружим се са другарима, волим кад играмо баскет. Ја иначе идем на разноразне активности, различите спортове, волим да учим нове ствари, стичем разна искуства, тренирала сам фудбал, идем на фолклор, одбојку, кошарку- каже Сара која је већ играла утакмицу али није постигла кош јер напомиње још није савладала технику правилног шутирања.

Њен школски друг Павле Пантелић тренира од самог оснивања клуба и додаје да му се кошарка допада.

-Ја сам у клубу од пре 5-6 месеци. Допада ми се кошарка, али највише уживам у утакмицама. Такође, волим шах и играм га. Уз то, кошарка је нешто што ме веома занима. Најтеже су ми техничке ствари, вођење лопте. Овде имам доста другара. У клубу тренира и мој брат близанац, али сам ја успешнији кошаркаш од њега док је је он бољи фолклораш од мене- у шали додаје Павле.

Након анкетирања ученика и оснивања клуба, на првом тренингу, половином септембра месеца, било је 41 дете. Тренутно их је у клубу 53 уз, како кажу у управи, тенденцију раста.

За иницијативу и покретање рада кошаркашког клуба, председник Вељко Илић, имао је лични мотив.

-Мој првествени мотив за оснивање клуба јесте тај што су моја два сина хтела да тренирају кошарку а тога није било у Коцељеви. Било је неколико неуспелих покушаја и ја сам био лично мотивисан да са својим кумом Ненадом Мандићем и групом ентузијаста то покренем. Дошли смо у контакт са Предрагом Мушицким и у договору са њим почели да радимо јер је ангажман правог тренера најважнији корак- истиче Илић.

Према његовим речима досадашњи развој превазилази њихова очекивања.

-Тренирају заједно и девојчице и дечаци, што није неуобичајено, узраста од 1-8 разреда што је нама примарно. Имамо изузетну сарадњу са комшијским клубовима, превсходно мислим на “Студент” из Ваљева и “Микс” Шабац, односно Мајур, где тренер такође ради. Играмо пријатељске утакмице а планирано је да организујемо и један турнир, док такмичарска прича почиње од октобра. Пријављујемо пионирску селекцију и клинци имају 8-10 екипа са којима ће се такмчити. Имамо интересовање и сениора, момака који су заинтересовани да се такмиче. И највероватније ћемо уз помоћ и подршку пријатељских клубова направити и реализовати и тај сегмент- најављује председник клуба.

Фото: В.Б.

ЗАШТО РИВЕР?
Кошарка и баскет су се у Коцељеви одувек играли у близини две реке, на ушћу Раснице у Тамнаву. Деценијама су се заљубљеници у игру “под кошевима” окупљали на терену иза базена. У знак симболике, а на иницијативу деце, клуб је назван “Ривер” што у преводу значи река.

–Да, то је била дечија идеја. Они су кумовали имену клуба. Ми, одрасли, смо то прихватили и тако је настао назив- истичу у управи у којој су поред председника и др Ненад Мандић, Предраг Мушицки и Иван Ђаковић.

–Осим тога, помоћни тренер је Никола Сенић а у скупштини клуба су и родитељи- каже Илић и додаје да је недавно организована и донаторска вечера на којој је 60 донатора уплатило значајна новчана средства.

-Ми живимо од чланарине која је веома популарна и износи 2000 динара а породице које на кошарци имају двоје деце плаћају једну чланарину- додају у клубу.

ПОВРАТАК КОШАРКЕ И ТРЕНЕРА МУШИЦКОГ
После више од деценије у Коцељеву се вратио тренер Предраг Мушицки који неким новим клинцима преноси своје богато знања и тренерско искуство стицано дуги низ година у земљи и иностранству.

–Поново сам у Коцељеви, вратио сам се. Својевремо смо овде кренули са радом 2009.године, у оквиру тадашњег КК “Коцељева”. Ту сам радио до 2014. до одласка у иностранство. Имали смо све такмичарске селекције, кренули смо добрим путем, избацили смо једног прволигашког играча Марка Бајића, што је успех за малу Коцељеву. Овде има потенцијала. Већ сам у годинама и пун знања које могу да пренесем и да направимо праву причу да се деца најпре баве спортом, да један од најпопуларнијих спортова заживи у Коцељеви. Све иде добрим путем. Ући ћемо у такмичење. Идемо можда пребрзим темпом и прва такмичарска година ће вероватно бити пуна бола, али је битно учествовати да деца стекну одређено искуство, да се друже са другом децом, да путују- сматра Мушицки.

Напомиње да су услови за тренажни процес млађих категорија много бољи него у већим градским клубовима.

-Хала је пространа, купили смо мале кошеве за мини баскет. Имаћемо школу кошарке, мини баскет, млађе пионире и пионире. Важно је да децу одвојимо од телефона. То је примарни циљ и да на крају добијемо подршку локалне самоуправе јер је ово велика ствар за Коцељеву, да оволико деце тренира, да нису на улици, на телефону, да иду правим путем. Неће сви бити играчи. Неко ће бити образована публика, неко кошаркашки судија, тренер, али ће се научити фер плеју- истакао је тренер Предраг Мушицки.

Под његовим менторством у клубу је активан и Никола Сенић који обавља функцију помоћног тренера и нада се да ће за неколико година, уз подршку клуба, успети да постане оперативни тренер.

-Ја сам пре неких 10 година био у кошарци, тренирао у клубу код садашњег тренера Мушицког који се вратио у Коцељеву и ја сам дошао да помогнем клубу. Нисам успео да се остварим као кошаркаш, али и даље играм рекреативно и сада када знам да постоји опција да постанем тренер, оберучке сам прихватио. Рад са децом је напоран и изазован, али са друге стране и занимљив. Деца су специфична и мораш да знаш како да се поставиш. Али, све је лакше кад имаш ментора какав је Мушицки- поручио је Сенић.

Захваљујући групи ентузијаста и новоформираном клубу “Ривер”, један од најтрофејнијих српских спортова поново се игра у Коцељеви.