Паркинсонова болест представља прогресиван и исцрпљујући неуролошки поремећај који погађа милионе људи широм света. Упркос напретку у лечењу, још увек не постоји лек за болест, а оболели морају свакодневно да се носе са њеним утицајем на здравље и квалитет живота
Светски дан Паркинсонове болести обележава се 11. априла са циљем да се скрене пажња на саму болест, као и на њен утицај на животе оболелих и њихове породице, али и на напредак у лечењу. Овај датум се поклапа са рођенданом енглеског лекара Џејмса Паркинсона, који је болест први пут описао 1817. године.
Паркинсонова болест представља прогресиван и исцрпљујући неуролошки поремећај који погађа милионе људи широм света. Упркос напретку у лечењу, још увек не постоји лек за болест, а оболели морају свакодневно да се носе са њеним утицајем на здравље и квалитет живота.
Паркинсонова болест је најбрже растуће и друго најраспрострањеније неуролошко стање, које погађа процењених 11,8 милиона људи широм света. Од 1990. до 2015. године, број оболелих се удвостручио на преко 6 милиона. Стручњаци сада предвиђају да ће до 2050. године око 25 милиона људи имати дијагнозу Паркинсонове болести.
Фото: Canva
Болест може погађати свакога, без обзира на пол, етничку припадност, старост или место становања. Паркинсонова болест се може јавити и код младих, а око 10–20% оболелих развија симптоме пре 50. године живота. Постоји преко 40 потенцијалних симптома који могу утицати на квалитет живота, укључујући проблеме са расположењем, спавањем, болом, здрављем црева и затвором. Иако су тремор и други моторички симптоми добро познати, многи, попут депресије и губитка говора, остају невидљиви другима, што оболеле чини изолованијим.
Извор: World Parkinson day; https://worldparkinsonsday.com/get-informed/
Фото: Canva
