Температурне осцилације и штеточине угрожавају усеве

Овогодишња сетва у шабачком крају је завршена, али први резултати на терену показују да пољопривреднике очекује изузетно захтевна сезона. Према речима дип. инжењера пољопривреде Јована Сушића, саветодавца Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац, година није добро почела, а највећи проблем представљају изражене температурне осцилације и недостатак влаге у земљишту.

Фото: "Глас Подриња"

-Зима јесте донела нешто више падавина, али су велике разлике између дневних и ноћних температура направиле озбиљан стрес за биљке. Оне су изашле из зимског мировања, кренуле у развој и практично не очекују повратак ниских температура, што их додатно угрожава. Последице су већ видљиве на бројним културама. Јагода је једна од најосетљивијих и изложена је честим мразевима и наглим променама времена, што доводи до оштећења и деформисаних плодова. Слични проблеми присутни су и у повртарству, где чак и краткотрајан пад температуре може да уништи младе биљке. Довољно је да пластеник остане отворен једну ноћ и биљка може да измрзне. Ове године су такве ситуације много чешће него раније, наводи Сушић.

Фото: Canva

Када је реч о ратарским културама, посебно су погођени сунцокрет и кукуруз. Саговорник каже да је сетва завршена, али се сада улази у фазу процене ницања, а на многим парцелама већ је извесно да ће бити неопходно пресејавање.

-Код сунцокрета имамо велики проблем са инсектима, попут попаца, скакаваца и жичњака, који уништавају младе биљке. На појединим њивама и до 70 одсто усева је оштећено. Чак и тамо где су примењена заштитна средства, штете су велике. Поред штеточина, значајан проблем представља и недостатак влаге. Иако је током зиме било падавина, ветрови су додатно исушили површински слој земљишта, па семе на многим местима нема довољно услова за клијање. Биљке ничу, али остају у површинском, сувом слоју земље. Корен не може да се развије дубље где има влаге, па биљка нема снаге за даљи раст, објашњава Сушић.

Иако се све чешће говори о значају здраве хране и органске производње, пракса на терену показује да прелазак на овакав вид пољопривреде није једноставан. Проблем је што и купци траже производ који је здрав, али уједно примамљив на изглед и јефтин, што је тешко спојиво.
-Свесни смо да се годинама „трујемо“ прекомерном употребом хемије, али нисмо спремни да у потпуности пређемо на органску производњу, јер она не доноси исте приносе. Да би органска производња опстала, цена мора да надомести мањи принос. Питање је колико су људи данас спремни да то плате. Људи очекују да производ изгледа „савршено“, а управо ти природни, мање „лепи“ плодови су здравији, истиче Јован Сушић.

Кукуруз, као култура која воли топло земљиште, посебно трпи последице оваквих услова. Иако је већ никао на већини парцела, приметно је да је блед и слаб.

-Кукурузу недостаје сунце и стабилне температуре. Без довољно топлоте нема фотосинтезе, а без фотосинтезе нема ни нормалног развоја. Биљке су жуте и спорије напредују. Додатни проблем представља и чињеница да се сетва последњих година обавља у условима који нису идеални.
Температура земљишта често није довољно висока, али се због померања рокова пољопривредници ипак одлучују на сетву, што касније може довести до проблема у развоју биљака и смањења приноса, каже Сушић.

Поред временских прилика, један од кључних проблема у пољопривреди, према речима Јована Сушића, јесте стање земљишта и недовољна примена основних агротехничких мера. Такође, често не постоји ни спремност пољопривредника да уваже савете струке.
-Земљиште смо годинама уназад исцрпљивали и уништавали, а сада очекујемо добре приносе. Без правилне прихране и познавања основних елемената, то није могуће. Многи произвођачи и даље не примењују основна знања о употреби ђубрива, па се често дешава да се хранљиви елементи не налазе тамо где су биљци потребни. Фосфор и калијум морају да буду у зони корена, јер се не крећу кроз земљиште. Уколико се оставе на површини, биљка не може да их искористи. Са друге стране, азот се лако губи и мора да се додаје у тачно одређено време. Поред тога, велики проблем је и недовољна спремност пољопривредника да прихвате нова знања и савете струке. Имамо ситуације да људи цео живот раде у пољопривреди, а не примењују основне препоруке. Без унапређења знања и промене приступа, тешко је очекивати боље резултате, закључује Јован Сушић.

Фото: "Глас Подриња"

Поред временских услова, Сушић указује и на проблеме у агротехници. Недовољна примена стручних препорука, неправилна прихрана и лоша припрема земљишта додатно погоршавају ситуацију.

-Основне ствари се често занемарују, од правилног уноса ђубрива до познавања потреба биљака. Без тога нема стабилне производње. Прави резултати тек ће се видети у наредним недељама, када буде јасно у којој мери су временске прилике и други фактори утицали на развој младих биљака, закључује Јован Сушић.