Temperaturne oscilacije i štetočine ugrožavaju useve

Ovogodišnja setva u šabačkom kraju je završena, ali prvi rezultati na terenu pokazuju da poljoprivrednike očekuje izuzetno zahtevna sezona. Prema rečima dip. inženjera poljoprivrede Jovana Sušića, savetodavca Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac, godina nije dobro počela, a najveći problem predstavljaju izražene temperaturne oscilacije i nedostatak vlage u zemljištu.

Foto: "Glas Podrinja"

-Zima jeste donela nešto više padavina, ali su velike razlike između dnevnih i noćnih temperatura napravile ozbiljan stres za biljke. One su izašle iz zimskog mirovanja, krenule u razvoj i praktično ne očekuju povratak niskih temperatura, što ih dodatno ugrožava. Posledice su već vidljive na brojnim kulturama. Jagoda je jedna od najosetljivijih i izložena je čestim mrazevima i naglim promenama vremena, što dovodi do oštećenja i deformisanih plodova. Slični problemi prisutni su i u povrtarstvu, gde čak i kratkotrajan pad temperature može da uništi mlade biljke. Dovoljno je da plastenik ostane otvoren jednu noć i biljka može da izmrzne. Ove godine su takve situacije mnogo češće nego ranije, navodi Sušić.

Foto: Canva

Kada je reč o ratarskim kulturama, posebno su pogođeni suncokret i kukuruz. Sagovornik kaže da je setva završena, ali se sada ulazi u fazu procene nicanja, a na mnogim parcelama već je izvesno da će biti neophodno presejavanje.

-Kod suncokreta imamo veliki problem sa insektima, poput popaca, skakavaca i žičnjaka, koji uništavaju mlade biljke. Na pojedinim njivama i do 70 odsto useva je oštećeno. Čak i tamo gde su primenjena zaštitna sredstva, štete su velike. Pored štetočina, značajan problem predstavlja i nedostatak vlage. Iako je tokom zime bilo padavina, vetrovi su dodatno isušili površinski sloj zemljišta, pa seme na mnogim mestima nema dovoljno uslova za klijanje. Biljke niču, ali ostaju u površinskom, suvom sloju zemlje. Koren ne može da se razvije dublje gde ima vlage, pa biljka nema snage za dalji rast, objašnjava Sušić.

Iako se sve češće govori o značaju zdrave hrane i organske proizvodnje, praksa na terenu pokazuje da prelazak na ovakav vid poljoprivrede nije jednostavan. Problem je što i kupci traže proizvod koji je zdrav, ali ujedno primamljiv na izgled i jeftin, što je teško spojivo.
-Svesni smo da se godinama „trujemo“ prekomernom upotrebom hemije, ali nismo spremni da u potpunosti pređemo na organsku proizvodnju, jer ona ne donosi iste prinose. Da bi organska proizvodnja opstala, cena mora da nadomesti manji prinos. Pitanje je koliko su ljudi danas spremni da to plate. Ljudi očekuju da proizvod izgleda „savršeno“, a upravo ti prirodni, manje „lepi“ plodovi su zdraviji, ističe Jovan Sušić.

Kukuruz, kao kultura koja voli toplo zemljište, posebno trpi posledice ovakvih uslova. Iako je već nikao na većini parcela, primetno je da je bled i slab.

-Kukuruzu nedostaje sunce i stabilne temperature. Bez dovoljno toplote nema fotosinteze, a bez fotosinteze nema ni normalnog razvoja. Biljke su žute i sporije napreduju. Dodatni problem predstavlja i činjenica da se setva poslednjih godina obavlja u uslovima koji nisu idealni.
Temperatura zemljišta često nije dovoljno visoka, ali se zbog pomeranja rokova poljoprivrednici ipak odlučuju na setvu, što kasnije može dovesti do problema u razvoju biljaka i smanjenja prinosa, kaže Sušić.

Pored vremenskih prilika, jedan od ključnih problema u poljoprivredi, prema rečima Jovana Sušića, jeste stanje zemljišta i nedovoljna primena osnovnih agrotehničkih mera. Takođe, često ne postoji ni spremnost poljoprivrednika da uvaže savete struke.
-Zemljište smo godinama unazad iscrpljivali i uništavali, a sada očekujemo dobre prinose. Bez pravilne prihrane i poznavanja osnovnih elemenata, to nije moguće. Mnogi proizvođači i dalje ne primenjuju osnovna znanja o upotrebi đubriva, pa se često dešava da se hranljivi elementi ne nalaze tamo gde su biljci potrebni. Fosfor i kalijum moraju da budu u zoni korena, jer se ne kreću kroz zemljište. Ukoliko se ostave na površini, biljka ne može da ih iskoristi. Sa druge strane, azot se lako gubi i mora da se dodaje u tačno određeno vreme. Pored toga, veliki problem je i nedovoljna spremnost poljoprivrednika da prihvate nova znanja i savete struke. Imamo situacije da ljudi ceo život rade u poljoprivredi, a ne primenjuju osnovne preporuke. Bez unapređenja znanja i promene pristupa, teško je očekivati bolje rezultate, zaključuje Jovan Sušić.

Foto: "Glas Podrinja"

Pored vremenskih uslova, Sušić ukazuje i na probleme u agrotehnici. Nedovoljna primena stručnih preporuka, nepravilna prihrana i loša priprema zemljišta dodatno pogoršavaju situaciju.

-Osnovne stvari se često zanemaruju, od pravilnog unosa đubriva do poznavanja potreba biljaka. Bez toga nema stabilne proizvodnje. Pravi rezultati tek će se videti u narednim nedeljama, kada bude jasno u kojoj meri su vremenske prilike i drugi faktori uticali na razvoj mladih biljaka, zaključuje Jovan Sušić.