Успех о коме нисам могла да сањам

Професорка енглеског језика у Основној школи „Лаза К. Лазаревић“ Јелена Степановић ушла је у полуфинале избора за награду „Просветитељ“- најбољег наставника Републике Србије и региона. О том успеху, на почетку своје каријере, како истиче, није могла ни да сања и сада живи „праву просветарску бајку“.

Фото: Приватна архива

Успех у великој конкуренцији
-Нисам очекивала никакву награду и сам тај пласман доживљавам као част. Осећам бескрајну захвалност према људима који промовишу нашу професију која је у последње време деградирана. Мени је то као нека просветарска бајка. Указана ми је част и поштовање тиме што сматрају да сам изузетна у нечему и да доприносим широј заједници. Мислим да би то сваки посвећен наставник требало то да доживи. То ми је дало ветар у леђа и ентузијазам који ће ме држати још 18 година, колико треба да радим у просвети- истиче на почетку.

Средином децембра, директор школе Милан Благојевић је њу и двоје колега номиновао за награду „Просветитељ“. Попуњавали су пријаву, да би 16. априла сазнала да је изабрана у 12 полуфиналиста међу више од 200 номинација.

Фото: Приватна архива

-Након тога смо били позвани на пролећну радионицу у просторије Фондације „Алек Кавчић“, организатора ове награде, где смо представљали свој рад. Првoг дана смо дали репрезентативни пример наше педагошке праксе, а другог кроз наставни час или активност показивали зашто деца воле наш предмет. Показала сам да после сваког теста имамо обичај да се дружимо кроз песму и кроз њу учимо.
Порука те пролећне радионице је била да је наш позив изузетно важан, да је образовање важно- рекла је професорка.

О награди је одлучивало 11 чланова жирија и три почасна члана- професора са факултета. Међу њима су били и чланови Српске академије наука и уметности. Четворо финалиста биће именовано 11. маја.

Фото: Приватна архива

Љубав према послу
-Директор ником од нас није сугерисао да ће нас пријавити. То за мене има посебно значење, будући да ми је он узор већ 22 године колико радим у просвети и одувек сам се дивила његовом ентузијазму. Та награда ми је деловала недостижно. Кад сам чула за пласман, најпре сам осетила захвалност зато што је то признање, поверење у мој професионални рад, као и посвећеност и однос према ученицима. Ако пођемо од самог значења речи просветитељ, то није особа која само преноси знање, него просвећује. Била сам изузетно срећна што сам својим радом инспирисала некога да помисли да бих та особа могла бити ја- рекла је професорка Степановић.

Суштина је у љубави према послу, а она заиста ужива у раду са децом. Од седмог разреда је знала да ће свој образовни пут завршити као наставник.

-Моја разредна у основној школи професорка енглеског језика Виолета Петровић ме мотивисала да изаберем свој позив. Одувек сам знала да ћу радити у школи. Заиста волим да радим са децом. Важно је да код њих развијамо љубав према предмету зато што је то темељ истинског учења и дубљег разумевања градива. Касније, све то води личном развоју ученика, јер се сви надамо да ћемо утицати на њих да постану боље особе- наводи.

Фото: Приватна архива

Тај процес је узајамност- као што је она утицала на ученике, тако су и они на њу. У тој синергији, учила је како да премости генерацијски јаз и кроз године мења начин рада прилагођавајући га новим генерацијама и друштвеним околностима.

-На почетку смо радили представе. Последњих неколико година смо прешли на филмске пројекте. Морала сам да развијам дигиталне вештине да бих савременој генерацији, која је окренута дигиталном свету, приближила ово што ми радимо. Имам утисак да је можда и то утицало на жири да ја будем једана од 12. Радила сам два филма у сарадњи са наставником српског језика Николом Танасићем која су 2023. и 2025. године награђена златном медаљом на Међународном ИКТ филм фесту- прича.

Заиста волим да радим са децом. Важно је да код њих развијамо љубав према предмету зато што је то темељ истинског учења и дубљег разумевања градива

У корак с временом
Њена секција броји тридесетак ученика и различитим поводима припремају пројекте. Сви ти филмови носе моралну поуку и настоје да код деце развију емпатију, разумевање за друге, али и да их мотивишу да сарађују, да се друже, препознају неправду, храброст, одговорност, буду толерантни према различитостима, помажу једни другима.

-Тек на крају тог процеса, срећна сам ако усвоје неке нове речи и изразе. Важно је да просветни радник развија компетенције у складу са савременим захтевима, да би деци приближио то градиво и навео их да заволе прво предмет, како би из те љубави произашла и жеља да нешто и науче. Сматрам да је највећи изазов проналажење начина да мотивишем ученике да радо, радознало и критички приступају стицању нових сазнања. Трудим се да их наведем да заволе енглеску културу и традицију кроз различите приче, како бих их привукла да заволе предмет- истиче.

Фото: Приватна архива

Радна филозофија, тема на коју се дугорочно фокусира, подаци о успесима у раду, примена иновација, само су неки од критеријума који су професорку довели до успеха. Даље ће одлучивати нијансе.

-Поносна сам на себе што сам довде стигла и захвална директору што ме номиновао. Надам се да ће ово утицати на промовисање наше школе, јер Лазину школу доживљавам као своју другу кућу. Моја деца су ишла у ту школу, тако да ми је због тога посебно блиска- наглашава.

Следи радионица у септембру, да би у октобру на Свечаној академији било одлучивано ко је „Просветитељ“. У септембру ће бити издвојен један од осморо полуфиналиста који ће добити награду публике. Гласање за ту награду је од почетка до краја тог месеца.

-Ако буде неки виши пласман, свакако ће ми бити драго. Мом сензибилитету одговара ненаметљив приступ и више волим да мој рад говори уместо мене- закључује професорка Степановић.